Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 3007/22 od 13.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 8/19 od 24.05.2021. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P1 8/19 od 04.08.2022. godine, u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke, za iznos od 170.000,00 dinara, na ime pretrpljenih fizičkih bolova, iznos od 160.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i iznos od 80.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 8/19 od 24.05.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 8/19 od 04.08.2022. godine, u preostalom delu stava drugog izreke, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete isplati na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od još 40.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od još 8.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti iznos od još 12.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.05.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu trećem izreke presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 8/19 od 24.05.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda P1 8/19 od 04.08.2022. godine, tako što je tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 84.070,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, na osnovu odredbe člana 403. Zakona o parničnom postupku, iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u preinačujućem delu, na osnovu odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a navodima revizije tuženog neosnovano se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1., učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, imajući u vidu da je drugostepeni sud, suprotno navodima revizije, cenio žalbene navode tuženog, u svemu na način propisan odredbom člana 396. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pretrpeo povredu na radu ...2014. godine, kada mu je nogu prignječio balvan na placu tuženog nakon što je trupac skliznuo sa gomile drugih balvana u toku obavljanja poslova merenja i sečenja trupaca koji je tužilac izvršavao, po nalogu tuženog, sa radnikom BB. Na placu tuženog su postojale metalne šipke namenjene za pomeranje balvana sa gomile i njihovo pojedinačno izdvajanje u svrhu merenja i sečenja po određenim dužinama, kao priprema za dalju obradu. U vreme kada je povređen tužilac je imao 29 godina (rođen je 1985. godine), a zadobio je laku telesnu povredu, usled koje je trpeo fizički bol jakog intenziteta u trajanju od dva dana, koji je prešao u bol srednjeg intenziteta u trajanju od narednih 20 dana, a bolove slabog intenziteta trpeo je sledećih šest meseci. Pri povređivanju je došlo do umanjenja estetskog izgleda tužioca u vidu lake naruženosti, tako što ima tri ožiljka na levoj potkolenici veličine 6h3 cm, 3h2 cm i 2h1 cm, a svi su tamno prebojeni i nepravilno srasli. Tužilac je pri povređivanju pretrpeo primarni strah visokog intenziteta u trajanju od 1 minuta, potom primarni strah srednjeg intenziteta u trajanju od tri sata (do obrade povreda u Urgentnom centru), te primarni strah lakog intenziteta tokom sledećih 24 časa, da bi strahovanje srednjeg intenziteta tužilac trpeo sledeća tri meseca do zaključenja bolovanja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca delimično usvojio, primenom odredbe člana 173, 174, 177. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da tužiocu pripadaju novčani iznosi naknade nematerijalne štete i to: 50.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova; 40.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i 10.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti. Međutim, po mišljenju prvostepenog suda, tužilac je doprineo nastanku štete u procentu od 20%, jer je video da su balvani skloni klizanju i padu, pa je morao da izvodi radove sa naročitom pažnjom tako što bi zaprekama osigurao da se balvani sa gornjih položajeva ne otkotrljaju i slete sa gomile, a nije tako postupio, pa je prvostepeni sud za procenat doprinosa umanjio iznose pravične novčane naknade koje je utvrdio na osnovu odredbe člana 232. Zakona o parničnom postupku.

Drugostepeni sud je, prihvatajući zaključak prvostepenog suda o doprinosu tužioca sopstvenom povređivanju od 20%, zaključio da je prvostepeni sud tužiocu priznao niže iznose na ime naknade nematerijalne štete, od pripadajućih iznosa u smislu odredbe člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pa je preinačio prvostepenu presudu, u odbijajućem delu, priznajući tužiocu iznose od još 40.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova; 8.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i 12.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom u smislu odredbe člana 277. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 173. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću, smatra se da potiče od te stvari odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi, na osnovu odredbe člana 174. istog Zakona. Oslobađanje od odgovornosti propisano je odredbom člana 177. Zakona o obligacionim odnosima, tako što se imalac stvari oslobađa odgovornosti ako dokaže da je šteta nastala isključivom radnjom oštećenika ili trećeg lica koje on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti (stav 2.). Novčana naknada nematerijalne štete propisana je odredbom člana 200.stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, tako što za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica, kao i za strah, sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom (stav 2.).

U konkretnom slučaju, tužilac je povređen na radu kod tuženog ...2014. godine, obavljajući opasnu delatnost, pa je tuženi dužan da mu pričinjenu štetu naknadi. Kada se ima u vidu intenzitet i trajanje pretrpljenih fizičkih bolova i pretrpljenog straha, kao i oblik naruženosti kao posledice povrede koju je tužilac zadobio spornom prilikom, te doprinos tužioca sopstvenom povređivanju od 20%, po oceni Vrhovnog suda, priznati iznosi novčane naknade nematerijalne štete od ukupno 80.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, 40.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i 20.000,00 dinara na ime pretrpljenih duševna bolova zbog naruženosti, predstavljaju pravičnu novčanu naknadu tužiocu odmerenu u svemu na način propisan odredbom člana 200. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Navodi revizije tuženog o isključivoj krivici tužioca, kao oštećenog su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da se odnose na osnov potraživanja tužioca, dok je preinačujućim delom pobijane presude, u odnosu na koji je revizija tuženog dozvoljena, prvostepena presuda preinačena samo u pogledu iznosa potraživanja tužioca.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 2, i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog izjavljene protiv potvrđujućeg dela prvostepene presude (stav 1.), primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog Zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 07.03.2015. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je 410.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić