.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3239/2022
28.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Ćirković Midić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo unutrašnjih poslova - Odred žandarmerije u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1068/22 od 13.06.2022. godine, u sednici održanoj 28.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1068/22 od 13.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1068/22 od 13.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 1316/21 od 23.12.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena da mu za period od 10.10.2014. do 10.10.2017. godine isplati na ime neisplaćenog terenskog dodatka pojedinačne mesečne novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog tog iznosa do isplate, sve bliže određeno i navedeno u ovom delu izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime naknade troškova postupka iznos od 162.097,55 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1068/22 od 13.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Predmet tužbenog zahteva je isplata neisplaćenog dodatka na platu po osnovu terenskog dodatka u periodu od 10.10.2014. do 10.10.2017. godine, u visini 3% prosečne mesečne zarade zaposlenog (u privredi) RS za svaki dan boravka policijskog službenika na terenu. Po oceni Vrhovnog suda, uzimajući u obzir sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja nižestepenih sudova, nema razloga za odlučivanje o posebnoj reviziji u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), iako su izmenjene odredbe važećeg Zakona o policiji.
Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova o usvajanju tužbenog zahteva u skladu su sa postojećom praksom Vrhovnog suda u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava, a kod utvrđenja da tužiocu kao pripadniku žandarmerije u spornom periodu nije isplaćivan terenski dodatak kao naknada za rad i boravak na terenu, koji mu pripada na osnovu člana 147b ranije važećeg Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“, br.101/05...64/2015) i člana 47. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike („Sl. glasnik RS“, br.22/15 koji je stupio na snagu 07.03.2015. godine, sa Aneksom objavljenim u „Sl. glasniku RS“, br.70/15 koji je stupio na snagu 20.08.2015. godine) u visini određenoj prema članu 39. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Sl. glasnik RS“ br.25/15...50/15) i članu 44. stav 1. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br.98/07, 84/15), koji propisi se do 05.02.2016. godine, kao dana stupanja na snagu važećeg Zakona o policiji („Sl. glasnik RS“ br.6/16 sa izmenama), primenjuju shodno članu 169. ranijeg zakona, a za period posle toga na osnovu člana 188. u vezi člana 250. važećeg zakona, kao i navedena Uredba i Posebni kolektivni ugovor za državne organe, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.
Iz navedenih razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate (naknade štete) na ime dodatka na platu po osnovu pripravnosti i za neisplaćeni terenski dodata podneta je 10.10.2017. godine. Vrednost predmeta spora po osnovu terenskog dodatka iznosi 346.187,40 dinara, koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora ne prelazi novčani cenzus za izjavljivanje revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija,
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
