.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 5799/2022
13.12.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Zorana Hadžića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Ateljević, advokat iz ..., protiv tužene Medijske mreže d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Srđan Radovanović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 427/21 od 18.01.2022. godine, u sednici održanoj 13.12.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 427/21 od 18.01.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 427/21 od 18.01.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P3 128/19 od 15.09.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati 120.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.09.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete u preostalom delu kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od još 330.000,00 dinara, preko dosuđenog iznosa od 120.000,00 dinara do traženog iznosa od 450.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.09.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 79.900,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž3 427/21 od 18.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Tužilja je dala odgovor na reviziju.
Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmotranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoju odluku.
Predmet sudske zaštite je naknada nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda zbog objavljivanja neistinitih i nedopuštenih informacija o tužilji. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u pogledu odgovornosti tužene usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u pogledu primenjenih odredaba člana 5, 9, 15. stav 1, 79, 112. stav 1, 114. Zakona o javnom informisanju i medijima. Tužena u obrazloženju revizijskih navoda ne ukazuje na sporna prava pitanja od opšteg interesa i na pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, već ukazuje na činjenična i pravna pitanja konkretnog spora, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji. Osim toga, navodi revizije se delimično odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti.
Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 2. tačka 1. ZPP, propisano je da revizija uvek dozvoljena ako je to posebnim zakonom propisano.
Prema članu 126. Zakona o javnom informisanju i medijima, kao posebnog zakona, u smislu navedene odredbe, revizija je dozvoljena protiv prvostepene presude ako je tužbeni zahtev odbijen (stav prvi), a reviziju iz stava prvog u parnicama po tužbi za naknadu štete i tužbi za ostvarenje prava na deo dobiti mogu izjaviti tužilac i tuženi (stav drugi). Iz navedene odredbe, po stanovištu revizijskog suda, sledi da je u sporovima za naknadu štete zbog objavljivanja neistinite ili nepotpune informacije u javnim medijima revizija uvek dozvoljena bez obzira na vrednost predmeta spora pobijanog dela, ako je tužbeni zahtev odbijen. Međutim, ako je tužbeni zahtev usvojen (u celosti ili delimično) dozvoljenost revizije ceni se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, jer je članom 131. Zakona o javnom informisanju i medijima propisano, da ako u tom zakonu nije drugčije određeno u parnicama po tužbi iz člana 121. tog zakona shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovom slučaju revizijom tužene drugostepena presuda se pobija u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev, zbog čega se o njenoj dozvoljenosti ne može odlučivati primenom člana 403. stav 2. tačka 1. ZPP i člana 126. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, već primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 120.000,00 dinara i niža je od iznosa koji je propisan za dozvoljenost revizije, zbog čega revizija tužene nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, s obzirom da ovi troškovi nisu bili potrebni radi vođenja parnice, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
