Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branilaca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocena navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branioci okrivljene u podnetom zahtevu ističu da je u konkretnom slučaju nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja, obzirom da rok zastarelosti teče od dana izvršenja krivičnog dela – od 20.12.2017. godine u konkretnom slučaju, smatrajući da krivična prijava koja je dana 18.12.2020. godine podneta protiv okrivljene ne predstavlja radnju kojom se prekida rok zastarelosti, uz zaključak da do prekida roka zastarelosti dolazi isključivo preduzimanjem radnji nadležnih organa u cilju vođenja krivičnog postupka, kao što su stavljanje zahteva za sprovođenje istrage i predloga za preduzimanje određenih istražnih radnji javnog tužioca, ali ne i podnošenjem krivične prijave.

Suprotno izloženim navodima zahteva, Vrhovni sud nalazi da pravnosnažnim rešenjima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, obzirom da u konkretnom slučaju nije nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja.

Naime, iz spisa predmeta utvrđuje se da je oštećeni BB dana 18.12.2020. godine podneo krivičnu prijavu protiv okrivljene AA Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. KZ. Ovu prijavu javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu dostavio je na nadležnost Višem javnom tužiocu u Beogradu, Posebno odeljenje za suzibanje korupcije, koji je dana 08.01.2021. godine spise predmeta, zajedno sa krivičnom prijavom, vratio Osnovnom javnom tužiocu u Valjevu, uz obaveštenje da javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu smatra da u konkretnom slučaju nema elemenata krivičnog dela iz člana 227. KZ, uz uputstvo da Osnovni javni tužilac u Valjevu treba da utvrdi da li ima elemenata krivičnog dela iz člana 163. KZ. Nakon toga Osnovni javni tužilac u Valjevu je dana 03.03.2023. godine podneo optužni predlog Kt br.82/21 protiv okrivljene AA zbog krivičnog dela povreda prava po osnovu rada i prava po osnovu socijalnog osiguranja iz člana 163. stav 1. KZ.

Za krivično delo povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja iz člana 163. KZ propisana je novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine, te shodno odredbi člana 103. tačka 5. KZ za ovo krivično delo relativna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela, dok apsolutna zastarelost nastupa kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, shodno odredbi člana 104. stav 6. KZ.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, te činjenicu da je krivično delo koje je bilo predmet krivičnog postupka protiv okrivljene izvršeno dana 20.12.2017. godine, te da je tok zastarevanja krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju prekinut dana 18.12.2020. godine, podnošenjem krivične prijave od strane oštećenog BB, to je očigledno da u konkretnom slučaju nije protekao zakonom propisani rok od tri godine iz člana 103. tačka 5. KZ za nastupanje relativne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Pri tome, neosnovani su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene – da se krivična prijava koja je podneta od strane oštećenog protiv okrivljene ne može smatrati radnjom kojom se prekida tok zastarelosti, već da to moraju biti radnje nadležnih procesnih organa, imajući u vidu da je odredbom člana 104. stav 3. ZKP jasno propisano da se zastarelost prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela, a koju radnju predstavlja i podnošenje krivične prijave oštećenog protiv okrivljene, te da svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče, kako je to propisano stavom 5. člana 104. KZ.

Iz navedenih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljene, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP podneti zahtev odbio kao neosnovan i doneo odluku kao u izreci presude.

Prilikom donošenja odluke, ovaj sud je imao u vidu presudu Kzz br.28/2022 od 01.02.2022. godine, na koju se branioci pozivaju u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ali nalazi da u konkretnom slučaju nije u pitanju isto činjenično pravno stanje, te da ova presuda nije od uticaja na donošenje drugačije odluke.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić