Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u spornom periodu bio zaposlen kod tužene na radnom mestu ... . Tužena mu je obračunavala i isplaćivala platu tako što je osnovicu, koju utvrđuje Vlada Republike Srbije, množila sa koeficijentom radnog mesta tužioca 8,62. Ukoliko je tako dobijena visina osnovne plate bila niža od iznosa minimalne zarade, tužena je tužiocu po potrebi vršila korekciju plate do iznosa minimalne zarade. U obračunskim listama plata tužioca nije iskazivana kao posebna stavka naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Visina potraživanja je utvrđena ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast, a na osnovu prisustva na radu tužioca i najpovoljnijeg kriterijuma u Posebnim kolektivnim ugovorima za javna preduzeća na teritoriji RS.

Imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca smatrajući da mu pripada pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u visini mesečnih naknada, shodno nalazu veštaka koji je u svom obračunu primenio parametre iz važećih Posebnih kolektivnih ugovora za javna preduzeća u Republici Srbiji u kojima je naknada troškova za ishranu u toku rada iznosila 250,00 dinara bruto na dnevnom nivou, a naknada troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini od 1/12 minimalne zarade na mesečnom nivou. U situaciji kada je tužilac u spornom periodu primao platu u visini minimalne zarade, prvostepeni sud je zaključio da u koeficijentu za obračun plate tužiocu nisu bile sadržane predmetne naknade i iz ovih razloga je usvojio tužbeni zahtev u opredeljenim iznosima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca za isplatu navedenih naknada zaključujući da je tužiocu isplaćena plata prema koeficijentu utvrđenom u skladu sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, a u kojoj su sadržane i navedene naknade.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se revizijom tužioca ukazuje da je u pobijanoj presudi pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 88/17 ... 129/21), propisano je da delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova, dok je članom 183. stav 3. istog zakona propisano da se na utvrđivanje i obračun plata, naknada i dodataka zaposlenih u ustanovi primenjuju propisi kojima se uređuju plate i naknade i druga primanja zaposlenih u javnim službama.

Odredbom člana 1. stav 1. tačka 3. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 34/01 ... 21/16) koji se primenjuje i na škole-ustanove osnovane radi obezbeđivanja i ostvarivanja prava utvrđenih zakonom i ostvarivanja drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti obrazovanja, propisano je da se ovim zakonom uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja izeđu ostalih i zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Članom 4. stav 2. istog zakona, propisano je da koeficijent za obračun plate sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.

Koeficijenti za obračun i isplatu plate zaposlenih u školama određeni su Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 44/01 sa izmenama). Vlada Republike Srbije i reprezentativni sindikati zaključili su Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“ br. 21/15 i 92/20) kojim su pored ostalog uredili prava, obaveze i odgovornosti iz rada i po osnovu rada zaposlenih u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika, kojima se sredstva za plate obezbeđuju u budžetu Republike Srbije. Međutim, imajući u vidu da istim nije ugovoreno i pravo zaposlenih na isplatu naknada za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, proizlazi da kada su u pitanju navedene naknade na zaposlene u školama se primenjuju odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ovim zakonom je propisano da koeficijent izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu, kao i da sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Takođe, iako se iz koeficijenta osnovne plate za tužioca od 8,62 i u isplatnim listama, ne vidi koji procenat ili nominalni iznos predstavljaju navedene naknade, sama ta činjenica ne stvara osnov za njihovu isplatu na način kako to tužilac traži, a prvostepeni sud pogrešno utvrdio (parametrima iz Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji RS), niti podrazumeva da deo koeficijenta tužioca pouzdano ne sadrži predmetne troškove. Kod ovako utvrđene činjenične i pravne situacije, po oceni Vrhovnog kasacionog suda tužilac nema pravo na tražene naknade, jer mu je tužena platu obračunavala i isplaćivala u skladu sa utvrđenim koeficijentom (u kojem su prema zakonskoj odredbi sadržani dodaci za ishranu i regres), zbog čega je tužbeni zahtev tužioca pravilno odbijen kao neosnovan.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilac nije uspeo u revizijskom postupku zbog čega mu ne pripadaju troškovi tog postupka, a zahtev tužene za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen, jer ovi troškovi nisu bili nužni i neophodni za donošenje odluke o reviziji, pa je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić