U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Jelića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 4K br. 268/21 od 23.03.2023. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 89/23 od 09.06.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 12.12.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Jelića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kruševcu 4K br. 268/21 od 23.03.2023. godine i Višeg suda u Kruševcu Kž1 89/23 od 09.06.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu 4K br. 268/21 od 23.03.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 89/23 od 09.06.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Kruševcu 4K br. 268/21 od 23.03.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Jelić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili obe pobijane presude ukine i predmet vrati „na ponovnu odluku drugostepenom sudu ili na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu“.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Jelić kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je optužba prekoračena, jer je u izreci presude prvostepeni sud, na štetu okrivljenog AA, dodao činjenice koje se odnose na osnovna obeležja krivičnog dela, pošto je uneo činjenice i okolnosti, koje nisu sadržane, niti opisane u preciziranoj privatnoj krivičnoj tužbi od 26.07.2021. godine. Naime, prvostepeni sud je u izreku pobijane presude dodao činjenični opis posledice predmetnog krivičnog dela „... za gajenje soje i krompira u narednih godinu dana...“, a što nije obuhvaćeno privatnom tužbom. Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP branilac navodi i da je prvostepeni sud izmenio činjenični opis uračunljivosti u izreci pobijane presude, tako što je umesto opisa iz privatne krivične tužbe „posledicama“, naznačio „postupcima“. U vezi sa iznetim branilac ukazuje na presude Vrhovnog kasacionog suda, kao i na pravna shvatanja izražena u autorskim i stručnim radovima sudija i profesora fakulteta. Takođe, odbrana iznosi i svoj stav da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer je došlo do nezakonitog dodavanja zakonskih obeležja krivičnog dela i prekoračenja optužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenog AA i na isto krivično delo - uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su, u odnosu na okrivljenog, bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datim u dispozitivu optužnog akta – privatne tužbe.

U dispozitivu optužnog akta – precizirane privatne tužbe od 26.07.2020. godine navedeno je da je okrivljeni u periodu od 04.04. do 20.04.2021. godine, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim posledicama, svestan svog dela i njegove zabranjenosti čije izvršenje je hteo, oštetio i učinio neupotrebljivom tuđu stvar bliže opredeljenu u dispozitivu, vlasništvo oštećene, tako što je po označenim parcelama, koje su se nalazile jedna pored druge i fizički čine jednu celinu poprskao otrov „total“ i na taj način zatrovao zemljište i učinio ga neupotrebljivim za namensko korišćenje u narednom periodu.

Prema stanju u spisima predmeta, na osnovu naredbe suda u Kruševcu 4K br. 268/21 od 24.03.2022. godine obavljeno je veštačenje od strane veštaka poljoprivredne struke Aleksandre Nešić Nikolić, te je konstatovano da je sporna parcela tretirana totalnim herbicidom bila neupotrebljiva za gajenje soje i krompira tokom cele godine.

Prema tome, time što je u izreku presude uneto da je okrivljeni zatrovao zemljište za gajenje soje i krompira u narednih godinu dana, prvostepeni sud je činjenični opis dela samo upodobio sa činjeničnim stanjem utvrđenim na osnovu dokaza izvedenog u toku postupka, konkretno sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka Aleksandre Nešić Nikolić, a što je bio i ovlašćen da učini. Ujedno, ovaj sud ukazuje i na činjenicu da je radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 212. stav 1. KZ propisana alternativno i to u tri oblika: oštećenje stvari, uništenje tuđe stvari i činjenje tuđe stvari neupotrebljivom. Oštećenje stvari postoji kada su svojstva stvari delimično promenjena u negativnom smislu, tako da se menja njen izgled, umanjuje upotrebna vrednost ili sl., a u konkrtenom slučaju, došlo do umanjenja upotrebne vrednosti, jer je navedena parcela bila neupotrebljiva za gajenje soje i krompira tokom cele godine.

Dakle, sud se navedenom izmenom u izreci presude kretao u okvirima optužnog akta, pri čemu okrivljeni nije oglašen krivim za teže delo, niti za veću kriminalnu količinu, niti stepen krivice, odnosno nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti i veću kriminalnu volju od one za koju je optužen, niti je navedena izmena izvršena na štetu okrivljenog. Na izneti način, okrivljeni AA nije doveden u nepovoljniji krivično procesni položaj.

U vezi sa iznetim, Vrhovni sud ukazuje i na činjenicu, da su u dispozitivu optužnog akta okrivljenom stavljene na teret dve radnje izvršenja i to da je „oštetio i učinio neupotrebljivom tuđu stvar“, kao i da je kritičnom prilikom postupao sa direktnim umišljajem, dok je okrivljeni, izrekom pravnosnažne presude oglašen krivim da je izvršio samo oštećenje tuđe stvari, kao i da je kritičnom prilikom postupao sa eventualnim umišljajem, a što je po oceni ovoga suda, povoljnije po okrivljenog.

Pored iznetog, izmenom u izreci presude koja se odnosi na uračunljivost okrivljenog, odnosno na činjenicu da je sud u izreku uneo reč „postupcima“ nije prekoračena optužba, a ovo iz razloga što je u dispozitivu privatne tužbe uračunljivost delimično opisana i što se ista pretpostavlja, a na glavnom pretresu nije osporena.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužni akt zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić