Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) , te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je sud pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP uz obrazloženje da je sud, pogrešnom primenom člana 8. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokat, braniocu okrivljenog priznao troškove po Advokatskoj tarifi koja je važila u vreme preduzimanja radnje, a ne po važećoj u vreme donošenja odluke o troškovima krivičnog postupka, pri čemu braniocu okrivljenog drugostepenim rešenjem nisu dosuđeni ni dodatni troškovi koje je potraživao na ime putnih troškova i odsustva iz kancelarije.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7. istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 23. stav 1. Zakona o advokaturi propisano je da advokat ima pravo na nagradu i naknadu troškova za svoj rad u skladu sa tarifom koju donosi Advokatska komora Srbije, a odredbom stava 2. istog člana propisano je da se visina nagrade za rad advokata utvrđuje u zavisnosti od vrste postupka, preduzete radnje, vrednosti spora ili visine zaprećene kazne.

Članom 11. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata „Sl. glasnik RS“ br. 43/2023 (u daljem tekstu: Advokatska tarifa) propisano je da sudovi primenjuju tarifu koja važi u vreme donošenja odluke o troškovima postupka, koja predstavlja odluku kojom se rešava o obavezi plaćanja troškova krivičnog postupka, a ne odluku kojom se posebnim rešenjem odlučuje samo o visini troškova.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Dimitrovgradu K br. 120/22 od 30.12.2022. godine okrivljeni AA oslobođen od optužbe za krivično delo iz člana 176a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka tako što je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a koja presuda je potvrđena presudom Višeg suda u Pirotu Kž1. br. 36/23 od 02.08.2023. godine.

Dakle, o obavezi plaćanja troškova krivičnog postupka odlučeno je prvostepenom presudom kada je na snazi bila Advokatska tarifa „Sl. Glasnik RS“ br. 121/12,99/20,37/21, koju su nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima pravilno primenili, pri čemu je i sam zahtev za naknadu troškova branilac okrivljenog podneo 05.04.2023. godine, takođe pre donošenja nove Advokatske tarife, a takođe i pravnosnažnosti presude.

Imajući u vidu napred navedeno, odlukom o troškovima krivičnog postupka nižestepenim rešenjima sud nije povredio zakonske odredbe, pa su suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Osim toga, neosnovani su i navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti da je pobijanim drugostepenim rešenjem učinjena povreda zakona jer o dodatnim troškovima koje je tražio, na ime nagrade i nužnih izdataka za putne troškove i odsustvovanje iz kancelarije, nije odlučeno.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP, propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose.

Imajući u vidu da se o troškovima krivičnog postupka odlučuje presudom, to je svaki zahtev za naknadu kasnije tarifiranih troškova neosnovan, jer se posebno rešenje može doneti samo o visini troškova, a ne i o obavezi plaćanja troškova koji nisu bili predmet odlučivanja u presudi.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić