Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena, iz čije sadržine proizlazi da istu pobija zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP).

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za naknadu nematerijalne štete zbog pretpljenih fizičkih bolova, straha, naruženosti i umanjenja opšte životne aktivnosti, u činjenično-pravnoj situaciji da je tužilac kao vojnik po ugovoru primljen u profesionalnu vojnu službu potpuno zdrav i sposoban, da se za vreme vršenja vojne službe razboleo, te mu je naredbom komandanta prestala vojna služba 18.07.2005. godine, jer je oglašen trajno nesposobnim za profesionalnu vojnu službu, da mu je presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1574/17 od 25.10.2017. godine, dosuđena naknada nematerijalne štete zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, da je nakon toga došlo do bitnog pogoršanja zdravstvenog stanja tužioca zbog čega mu je amputirana desna noga ispod kolena i operisan desni kuk, na osnovu čega je zaključeno da je nakon navedene presude došlo do dodatnog umanjenja opšte životne aktivnosti tužioca i da je pogoršanje zdravstvenog stanja tužioca direktna posledica učestvovanja u ratu i vršenja profesionalne vojne službe, pa je odlučeno sa pozivom na članove 154, 173, 174. i 200. Zakona o obligacionim odnosima. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan je za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova u primeni materijalnog prava, da se naknada nematerijalne štete individualizuje, te da je pobijanom presudom drugostepeni sud odlučio odgovarajućom primenom materijalnog prava prema utvrđenom činjeničnom stanju, to u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 11.03.2020. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 800.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u ovoj pravnoj stvari radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost pobijanog dela predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić