Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su rođena braća. Pok. VV iz ... njihova majka, je preminula dana ...2012. godine. Rešenjem Osnovnog suda u Nišu Ov 5683/14 od 03.04.2015. godine tužilac je upućen na parnicu protiv tuženog radi dokazivanja da je ništavo zaveštanje pred svedocima koje je 23.09.2011. godine sada pok. VV sačinila, a koje je ovim ostavinskim postupkom proglašeno na ročištu dana 03.04.2015. godine. Zaveštanje je sačinjeno dana 23.09.2011. godine pred svedocima GG i DD. U njemu je navedeno da VV u zamaklim starim godinama da joj pomoć i negu pruža sin BB, te da sinu BB ostavlja deo svoje nepokretne imovine i celokupnu pokretnu imovinu naznačenu u zaveštanju. U zaveštanju je navedeno da VV potpisuje zaveštanje u prisustvu svedoka GG i DD. VV je bila pismena završila je četiri razreda osnovne škole. Veštačenjem od strane veštaka grafoskovske struke Maneta Narandžića iz ... utvrđeno je da je potpis na predmetnom zaveštanju autentičan potpis sada pok. VV.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju prvostepeni sud je zaključio da je u zaveštanju izražena poslednja volja i želja sada pok. VV i da isto nije falsifikovano pa je primenom čl. 85, 155, 164. i 170. Zakona o nasleđivanju stavom prvim izreke odbio tužbeni zahtev tužioca, a stavom drugim izreke i eventualni tužbeni zahtev.

Odlučujući o žalbi Apelacioni sud nije prihvatio ovakvo pravno stanovište prvostepenog suda nalazeći da je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak na kome je zasnovao svoju odluku usled čega je materijalno pravo pogrešno primenio pa je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužioca i utvrdio da je naznačeno zaveštanje ništavo. Pri tome, drugostepeni sud polazi od tumačenja odredbe člana 85. stav 1. Zakona o nasleđivanju i imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje zaključuje da je za punovažnost zaveštanja pred svedocima neophodno da je ostavilac zaveštanje pročitao da ga je svojeručno potpisao a da se uloga testamentalnih svedoka sastoji u potvrđivanju samo dve okolnosti: prve, da je zaveštalac priznao zaveštanje za svoje i druge, da se odmah iza toga na zaveštanju svojeručno potpisao. Ovo iz razloga što je zaveštanje strogo formalan akt i predviđeno je da ta forma odnosno oblik mora biti poštovana bez odstupanja kako bi se osigurala sloboda volje, ozbiljnost i pouzdanost izjave volje, kao i pravna sigurnost. S obzirom da na zaveštanju nije uneta izjava pok. VV da je već sačinjeno zaveštanje pročitala pred svedocima zaveštanja kao ni njena izjava da je to njena poslednja volja to je Apelacioni sud zaključio da predmetno zaveštanje nije sačinjeno u obliku i pod uslovom utvrđenim zakonom tako da nedostatak forme ne pruža dovoljne garancije za obezbeđenje autentičnosti poslednje volje zaveštaoca usled čega je zaveštanje rušljivo i ne može proizvoditi pravno dejstvo u smislu člana 168. Zakona o nasleđivanju. U prilog te činjenice drugostepeni sud navodi da svedok GG nije mogao da se izjasni sa sigurnošću da li je ostavilja VV pročitala zaveštanje i da li je bila upoznata sa sadržinom istog te da potpisuje zaveštanje kao svoju poslednju volju već isti svedok navodi da je pokojna VV verovatno pročitala zaveštanje.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pošao od jednog pogrešnog – šireg tumačenja odredbe člana 85. Zakona o nasleđivanju, što je za posledicu imalo i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje a što je ishodovalo i donošenje nepravilne odluke. 

Naime, drugostepeni sud pogrešno zaključuje da je za punovažnost zaveštanja pred svedocima neophodno da na zaveštanje bude uneta izjava zaveštaoca da je pročitano zaveštanje od istog kao i da postoji izjava da je to poslednja volja zaveštaoca i da to predstavlja uslov u pogledu punovažnosti forme zaveštanja što ako isto nije ispunjeno onda zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo. Prema odredbi člana 85. ZON propisano je da zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. U ovom slučaju vezano za punovažnost naznačenog zaveštanja ispunjena su dva uslova. Pokojna VV je bila pismena. Na zaveštanju stoji njen potpis, što je utvrđeno i putem veštačenja. Nije neophodno da se na zaveštanju naznači da je zaveštalaca pismeno pročitao već se to utvrđuje na osnovu činjenica u toku postupka i okolnosti sadržine izjave da je to poslednja volja zaveštaoca. Ako između stranaka nije sporno ili je to u toku postupka utvrđeno na drugi način da je zaveštalac izjavio da je to njegova poslednja izjava i da je zaveštanje pročitao, ukoliko postoji potpis zaveštaoca, onda takvo zaveštanje proizvodi pravno dejstvo. Međutim, u konkretnom slučaju činjenice da li je pokojna VV pročitala testament (zaveštanje) te da li je izjavila da je to njena poslednja volja, nisu detaljno utvrđene. Od pravilnog utvrđenja ovih činjenica, zavisi da li je zaveštanje punovažno ili ne a ne od činjenice da li je izjava pokojne VV uneta u zaveštanje (da je zaveštanje pročitala) kao i izjava da je to njena poslednja volja, ako je ista potpisala zaveštanje.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će utvrditi upravo ove činjenice, koje nisu decidno utvrđene i nakon pravilnog i potpunog utvrđenja tih činjenica tj. da li je pokojna VV pročitala zaveštanje i da li je izjavila da je to njena poslednja izjava volje i uz ocenu ostalih izvedenih dokaza, doneće zakonitu odluku.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić