Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju shodno članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP, ukazujući na bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogršenu primenu materijalnog prava.

Vrhovni sud je razmotrio pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koje se paušalno ukazuje nisu razlog zbog koga se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, ugovorom o kupoprodaji overenim kod Četvrtog Opštinskog suda u Beogradu pod brojem Ov. 11847/08 od 24.09.2008. godine, tužilac je od VV kupio stan broj .. površine 24m2 u Beogradu, ... . Prema izjavi tužioca datoj na zapisniku o izvršenom pregledu građevinske inspekcije Opštine Novi Beograd od 09.09.2009. godine, navedeni stan, sagrađen na kp.br. .. i upisan u list nepokretnosti .. KO ..., u potpunosti je izgoreo u požaru. Na prostoru koji je zahvatala navedena stambena jedinica i na susednim katastarskim parcelama .. i .. KO ... (vlasništvo Republike Srbije sa pravom korišćenja Ministarstva odbrane Republike Srbije) tužilac je nakon požara montirao čeličnu konstrukciju dimenzija 15h16,6 metara, na kojoj su prema podacima po izvršenoj kontroli 2015. godine, montažni i građevinski radovi već bili završeni. Tužiočev zahtev za legalizaciju navedene metalne konstrukcije i za zakup zemljišta na kome je ona bila postavljena, od strane Grada Beograda – Sekretarijata za poslove legalizacije objekata, odbačen je zaključkom donetim dana 03.04.2015. godine, jer tužilac nije dostavio dokaz o rešenim imovinskopravnim odnosima, imajući u vidu prigovor Republike Srbije – Ministarstva odbrane, kao titulara prava svojine, odnosno nosioca prava korišćenja na kp.br. .. i .. KO ..., zauzetim navedenom konstrukcijom podignutom bez pravnog osnova, koja znatno prevazilazi gabarit stana površine 24m2, ranije postojećeg samo na kp.br. .. KO ... .

Na osnovu usmenog dogovora i nepotpisanog i neoverenog pisanog ugovora o zakupu privremenog objekta koji je bio predmet legalizacije, tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o zakupu na osnovu koga je tuženi bio obavezan na plaćanje iznosa od 700 evra na ime ½ ugovorene zakupnine od 1.400 evra mesečno, dok je preostala polovina bila kompenzovana tuženikovim ulaganjima u uređivanje navedenog prostora za potrebe autoperionice i kafića. Ulaganjem sopstvenih sredstava tuženi je predmet zakupa priveo planiranoj nameni, a sa plaćanjem 700 evra mesečne zakupnine je prestao kada je saznao da tužilac ne može da legalizuje navedeni objekat.

Ugovor o zakupu pravnosnažno je raskinut prvim stavom izreke presude Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 2148/17 od 23.02.2018. godine, potvrđenim presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5664/18 od 29.08.2018. godine, a tuženi je zbog novčanih ulaganja u objekat ostao u njegovom posedu.

Zasnivanjem petituma svoje tužbe na činjenici da je u RGZ-SKN on i dalje označen kao vlasnik stana broj 3, površine 24m2, sagrađenog na kp.br. .. i upisanog u list nepokretnosti .. KO ..., tužilac je tražio obavezivanje tuženog na predaju tako označene nepokretnosti, koji tužbeni zahtev je pobijanom presudom odbijen sa obrazloženjem da je tužiočev navedeni formalni vlasnički status bez uticaja na odluku u ovoj parnici, jer neusklađenost katastarskog i faktičkog stanja za posledicu ne može imati obavezivanje tuženog na predaju nepostojeće nepokretnosti.

Protivno revizijskim navodima, pobijana odluka drugostepenog suda doneta je uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Pravni institut zakupa regulisan je članom 567. Zakona o obligacionim odnosima, a obaveze ugovarača propisane su članovima 569-585. istog zakona. Ugovor o zakupu između parničnih stranaka faktički se odnosio na zakup metalne konstrukcije površine 220m2 locirane na kp.br. .., .. i .. KO ..., a ne na već tada nepostojeći stan površine 24m2, na kome je tužilac još uvek u katastru nepokretnosti uknjižen kao vlasnik, a koja stambena jedinica, sagrađena isključivo na kp.br. .. KO ..., je prema pisanim ispravama u spisima, čija je sadržina zasnovana na iskazu samog tužioca, u požaru izgorela 2009. godine.

Obaveze zakupca posle otkaza ugovora o zakupu shodno članu 584. ili posle njegovog raskida zbog neizvršenja obaveze plaćanja zakupnine, kakav je ovde slučaj, jeste vraćanje zakupljene stvari zakupodavcu. Međutim, u konkretnom slučaju predmet zakupa nije bio nepostojeći stan broj .. površine 24m2 čije vraćanje tužilac traži, već metalna konstrukcija čiju legalizaciju tužilac nije realizovao, a što je bio neposredni povod da tuženi prestane da izvršava svoju obavezu plaćanja zakupnine.

Kod takvog stanja stvari, formalni vlasnički status tužioca kao katastarskog titulara prava svojine na stanu površine 24m2, ne može usloviti usvajanje tužbenog zahteva, jer je shodno članu 47. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa tužiočevo pravo svojine prestalo propašću te stvari, sa jedne strane, a zbog pravnog dejstva presude kao izvršne isprave, predviđenog članom 41. stav 1. tačka 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, tuženog nije moguće obavezati na vraćanje nepostojeće nepokretnosti.

Kako iz iznetih odredbi materijalnog prava i datih razloga njihove primene na konkretno činjenično stanje sledi da je revizija neosnovana, Vrhovni sud je bez daljeg obrazlaganja svoje odluke shodno članu 414. stav 2. u vezi sa stavom 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić