U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Nikola Spajić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Novom Sadu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2693/21 od 04.11.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 28.12.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2693/21 od 04.11.2021. godine tako što se ODBIJA, kao neosnovana, žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Rumi P 692/20 od 26.08.2021. godine.

OBAVEZUJE SE tužena da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 22.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P 692/20 od 26.08.2021. godine usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužilji isplati iznos od 1.250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.08.2021. godine, kao dana presuđenja pa do isplate, i to na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove i patnju zbog narušenog ličnog i porodičnog života usled neizvesnosti, neodgovaranja držanih organa, namernog skrivanja i zataškavanja činjenica koje se odnose na rođenje i dalju sudbinu njenog deteta rođenog ...1986. godine u Sremskoj Mitrovici te zbog reakcija i stavova nadležnih organa koji su pokazali nezainteresovanost da se utvrdi gde je i kakva je sudbina njenog deteta; tužilja je oslobođenja od obaveza plaćanja sudske takse na tužbu i presudu; obavezana je tužena da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.125,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti ove presude pa do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2693/21 od 04.11.2021. godine žalba tužene je usvojena i presuda Osnovnog suda u Rumi P 692/20 od 26.08.2021. godine u pobijanom delu preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena Republika Srbija da tužilji AA iz ... isplati iznos od 1.250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.08.2021. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate, i to na ime nadoknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove i patnju zbog narušenog ličnog i porodičnog života usled neizvesnosti, neodgovaranja državnih organa, namernog skrivanja i zataškavanja činjenica koje se odnose na rođenje i dalju sudbinu njenog detata rođenog ...1986. godine u Sremskoj Mitrovici i to zbog reakcija i stavova nadležnih državnih organa koji su pokazali nezanteresovanost da se utvrdi gde je i kakva je sudbina njenog deteta, i tako što je obavezana tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 33.750,00 dinara; Obavezana je tužilja da tuženoj na ime naknade troškova žalbenog postupka isplati iznos od 22.500,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ocenio da je revizija dozvoljena, u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11...18/20), zbog čega nije bilo potrebe da se razmatra ispunjenost uslova iz člana 404. Zakona o parničnom postupku u pogledu izuzetne dozvoljenosti izjavljene revizije.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. tačka 2. i tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa svojim sadašnjim suprugom BB zatrudnela i za vreme trudnoće je redovno išla na ginekološke preglede u Dom zdravlja ..., a trudnoća se odvijala uobičajeno, bez problema. Na Ginekološkom odeljenju Medicinskog centra u Sremskoj Mitrovici tužilja je primljena nekoliko dana pre porođaja – ...1986. godine, pri čemu joj nije propisana nikakva terapija niti je bilo kakvu terapiju koristila do porođaja, koji je otpočeo ...1986. godine. Tužilja se porodila oko 22,30 časova pod devojačkim prezimenom ..., porođaj je tekao uobičajeno u prisustvu dva lekara i više medicinskih sestara. Neposredno nakon porođaja dete nije zaplakalo, u tom trenutku medicinska sestra je rekla da izgleda da beba ne diše, potom je uzela dete za noge tako da je isto bilo okrenuto glavom na dole, te je krenula prema izlazu u drugu prostoriju, što je tužilja ispratila pogledom. Tužilji niko od medicinskih radnika ništa nije saopštavao u vezi sa razvojem događaja u vezi deteta već su joj rekli da se ne brine. Saopšteno joj je da je dete muškog pola. Medicinska sestra koja je tužilju smestila u sobu sa trudnicama nakon toga, izjavila je da je beba umrla i da ne može ništa da joj kaže, a da će joj sve objasniti lekar, koji se nikada nije pojavio niti je tužilja dobila bilo kakvo objašnjenje, iako je otpuštena posle nekoliko dana. Tužiljinom suprugu, koji je došao u posetu tužilji, saopšteno je da je dete preminulo, a na njegovo traženje da ga vidi rečeno mu je od strane medicinske sestre da je bolje da ne vidi dete, jer je to stresna situacija za roditelja, a da se detetu omotala pupčana vrpca oko vrata i da će mu sve doktor objasniti. Tužilja je otpuštena iz bolnice i nekoliko puta je odlazila kod doktora VV tražeći obdukcioni nalaz, koji joj nikada nije predat.

Tužilja i njen suprug su 2014. godine podneli zahtev Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici da im se dostavi istorija bolesti novorođenčeta i majke i ostala medicinska dokumentacija. Od tražene dokumentacije tužilji je dostavljena sprovodnica leša, deo porođajnog protokola i deo patološkog protokola, a ostala medicinska dokumentacija nije mogla da bude dostavljena iz tehničkih razloga, s obzirom na vremensku distancu. U otpusnoj listi i izvodu iz porođajnog protokola navedeno je da se tužilja porodila ...1986. godine, kog dana je izdata i sprovodnica leša, a navedeni datum upisan je i u Izvod iz matične knjige rođenih, pri čemu u Izvodu iz matične knjige rođenih, kao ni u prijavi rođenja deteta nisu navedeni podaci o ocu, a tužilja prijavu rođenja deteta nije potpisala niti je dala bilo kakve podatke.

JKP „Komunalije“ iz Sremske Mitrovice je obavestilo supruga tužilje, dana 23.09.2014. godine, da ovo preduzeće nema evidentirane podatke o tome da je njihovo dete sahranjeno na nekom od grobalja kojim upravlja ovo preduzeće, a da je u periodu pre 1990. godine nadležnost za postupanje sa umrlim bebama imala bolnica. Opšta bolnica u Sremskoj Mitrovici je obavestila tužilju i njenog supruga da je bolnica uputila zahtev za nabavku pogrebne opreme i sahranu novorođenčeta od majke AA, Komunalnom preduzeću „Sava“ iz Sremske Mitrovice dana 15.12.1986. godine, te da je istog dana ova usluga i izvršena, a da je to bila uobičajena procedura kada su u pitanju mrtva novorođenčad. U delu protokola pod rednim brojem 273 upisani su podaci o tužilji i porođaju ...1986. godine, a postoji i protokol patohistoloških analiza posteljice i pupčanika.

S obzirom da je tužilja dobila nepotpunu dokumentaciju neophodnu za utvrđivanje činjenica u vezi sudbine njenog deteta rođenog ...1986. godine, kod nje se pojavila ozbiljna sumnja u istinitost sadržine isprava koje su joj uručene kao i usmenih saopštenja u bolnici, zbog čega do danas traje duševni bol tužilje. Tužilja se prvi put zainteresovala za sudbinu njenog deteta 2014. godine kada se obratila pisanim putem Opštnoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, a Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici je podnela krivičnu prijavu 13.03.2019. godine.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, primenjujući odredbe člana 18. i 22. stav 1. Ustava Republike Srbije kao i član 8. Evropske konvenecije o ljudskim pravima. Prvostepeni sud smatra da je na tuženoj teret dokazivanja da su nadležni državni organi i ustanove izvršili obdukciju leša i isti sahranili, te da je tužilji dostavljena nepotpuna dokumentacija, pa postoji odgovornost tužene koja je zasnovana u propustu da roditeljima obezbedi razjašnjenje navodne smrti deteta, kao i u neobezbeđivanju mogućnosti da vide dete za koje su dobili informaciju da je umrlo, telo preuzmu i da ga sahrane.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tužene, utvrdio da odgovornost tužene nije primarno zasnovana na propustima njenih organa, već u propustu da svojim građanima obezbedi delotvornost istražnih i drugih postupaka u vezi sa odnosnim aspektom porodičnog života, koji bi omogućili tužilji da blagovremeno dobije sve informacije o sudbini svog deteta, odnosno da sazna istinu i time za ubuduće otkloni svaku neizvesnost i sumnju. U spisima ne postoji dokaz da se tužilja obraćala nadležnim državnim organima sa zahtevom za sprovođenje istražnog postupka, već su se tuženi i njen suprug obraćali Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici tek 2014. godine, kada su podneli zahtev da im se dostavi odgovarajuća dokumentacija, te je bolnica u kratkom roku postupila po njihovom zahtevu i uz dopis od 21.10.2014. godine dostavila deo tražene dokumentacije za koje je postojala tehnička mogućnost, a tužilja je imala mogućnost da protiv navedene medicinske ustanove podnese tužbu radi naknade štete, ukoliko su u postupanju Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici postojale nepravilnosti u radu i ukoliko je usled tih nepravilnosti tužilja pretrpela štetu, s obzirom da Opšta bolnica u Sremskoj Mitrovici ima parničnu sposobnost, kao pravno lice i da neposredno odgovara za štetu koja je eventualno pričinjena njenim radom. Iz dostavljene dokumentacije proizlazi da su o porođaju u otpusnoj listi, obudukciji, sprovodnici leša evidentirani sve relevantni podaci u odgovarajućim registrima, a eventualne nepravilnosti u radu medicinske ustanove ne mogu izazvati sumnju o preduzimanju radnji evidentiranih u navedenoj dokumentaciji, kako to pogrešno zaključuje prvostepeni sud. Iz priložene dokumentacije i utvrđenih činjenica, posmatrano u hronološkom nizu počev od završenog porođaja, proizlazi da u konkretnom slučaju nema radnje tužene preduzete bilo činjenjem bilo nečinjenjem, koja bi dovela do nedoumice i neizvesnosti tužilje u pogledu presudnih činjeničnih i pravnih pitanja o tome šta se stvarno dogodilo sa njenim detetom. Tim pre što se o tome prvi put zainteresovala tek 2014. godine kada se obratila pisanim putem Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, a Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici je krivičnu prijavu podnela 13.03.2019. godine.

Po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud je preinačenjem prvostepene presude pogrešno primenio materijalno pravo, a tužilja na to osnovano u reviziji ukazuje.

Na osnovu odredbe člana 145. stav 2. Ustava Republike Srbije, sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona. Odredbom člana 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, propisano je da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i da se neposredno primenjuju. Zbog toga se, od ratifikacije, i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda neposredno primenjuje (Zakona o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda „Službeni list Srbije i Crne Gore, međunarodni ugovori br. 9/03, 5/05, 7/05 i „Službeni glasnik RS“ međunarodni ugovori br. 12/2010), što znači da sudovi svoju odluku mogu neposredno da zasnuju i na toj Konvenciji.

Odredbom člana 8. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava na osnovu sloboda propisano je pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, tako što svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, doma i prepiske.

U konkretnom slučaju, tužilja je prilikom boravka u bolnici radi porođaja, a nakon što je dobila informaciju da je njeno dete preminulo, nije dobila nikakve informacije, niti dokumentaciju o uzroku smrti deteta, nalaz obdukcije, niti joj je telo bebe predato da ga sahrani, iako je ona to zahtevala, kao i njen suprug. Suprugu tužilje su samo rekli da se detetu omotala pupčana vrpca oko vrata i da će mu doktor sve objasniti. Kada su tužilja i njen suprug 2014. godine podneli zahtev Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici da im se dostavi istorija bolesti novorođenčeta i majke i ostala medicinska dokumentacija dostavljena je određena medicinska dokumentacija, pri čemu je utvrđeno da u periodu kada se tužilja porodila nije sahranjeno niti kremirano nijedno dete, jer je nadležnost za postupanje sa umrlim bebama imala bolnica. Dakle, iako deo dokumentacije postoji, sprovodnica leša, deo porođajnog protokola i deo patološkog potokola, zbog nedostatka celokupne medicinske dokumentacije, kao i zbog činjenice da tužilji i njenom suprugu nije dozvoljeno da vide bebu i da je sahrane, kod tužilje postoji sumnja o sudbini njenog prvorođenog deteta, pa je Republika Srbija bila dužna da odgovori na njen zahtev i da joj pruži tražene informacije, što ona nije učinila. Svojim nedelotvornim ponašanjem, tužena je tužilji prouzrokovala štetu, tako što joj je povređeno pravo na poštovanje porodičnog života zajamčeno odredbom člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer tužena nije preduzela adekvatne mere koje bi dovele do razjašnjenja spornih okolnosti u pogledu sudbine tužiljinog deteta, pa tužilja ima pravo na novčano obeštećenje. Tužilja se obraćala, kako bolničkom osoblju tako i nadležnom organu tužene (podnošenjem krivične prijave) radi razjašnjenja okolnosti vezanih za navodnu smrt njenog prvorođenog deteta, pošto joj nije omogućeno niti da ga vidi niti da ga sahrani, što je sve kod tužilje prouzrokovalo opravdanu sumnju u tačnost podataka o smrti njenog deteta, pa zbog neznanja o sudbini svog deteta ona trpi duševne bolove. Pošto tužena Republika Srbija ima pozitivnu obavezu da omogući ostvarivanje ljudskih prava garantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je u ovom slučaju zanemarila tako što nije adekvatno odgovorila na zahtev tužilje da bude informisana o sudbini svog deteta, sledi da je pravilan zaključak prvostepenog suda da tužilja ima pravo na naknadu nematrijalne štete na osnovu odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, u iznosu koji je taj sud pravilno odmerio i priznao tužilji.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odluku o troškovima revizijskog postupka Vrhovni sud je doneo na osnovu odredbe člana 153. stav 1, 154. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku, s tim što su tužilji priznati troškovi na ime angažovanja punomoćnika advokata za sastav revizije u iznosu od 22.500,00 dinara, primenom važeće Advokatske tarife. Tužilja je oslobođena od obaveza plaćanja sudske takse, zbog čega tužilji nisu priznate takse na reviziju.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić