Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Kuzović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Privredni sud u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 216/22 od 02.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 26.04.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 216/22 od 02.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Beogradu Gžrr1 216/22 od 02.11.2022. godine i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 29/20 od 23.02.2022. godine u stavu drugom i trećem izreke i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 29/20 od 23.02.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe tužioca učinjeno podneskom od 18.01.2021. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu zbog povrede prava na suđenja u razumnom roku, na ime naknade imovinske štete isplati iznos od 42.841,54 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.07.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka naknadi iznos od 67.800,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gžrr1 216/22 od 02.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 29/20 od 23.02.2022. godine u stavovima drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovani.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju, tražeći naknadu za troškove njenog sastava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, radi ujednačavanja sudske prakse, shodno Zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 27.09.2019. godine i pravnom shvatanju Vrhovnog kasacionog suda usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine. Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 652/2019 od 09.05.2019. godine, usvojen je prigovor ovde tužioca i utvrđeno da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 181/10, naloženo je stečajnom sudiji u tom predmetu da u roku od 4 meseca od dana prijema rešenja preduzme sve neophodne mere i radnje koje su potrebne da bi se pristupilo okončanju stečajnog postupka, kao i da u roku od 30 dana izvesti predsednika Privrednog suda u Beogradu koje su konkretne mere preduzete; odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka. Iz obrazloženja navedenog rešenja utvrđeno je da je stečajni postupak nad „Evropa osiguranjem“ AD Beograd otvoren rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 14/09 od 12.03.2009. godine, a da je predlagaču, ovde tužiocu, priznato potraživanje ranijim rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu L br. 14/06 od 19.09.2007. godine. Iz izjašnjenja stečajnog upravnika od 10.12.2020. godine, utvrđeno je da je poveriocu stečajnog dužnika „Evropa osiguranje“ AD Beograd, tužiocu na petom ispitnom ročištu održanom 19.09.2007. godine delimično utvrđeno potraživanje u iznosu od 42.460,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.02.2005. godine pa do isplate, što ukupno iznosi 71.402,56 dinara. Po rešenju Privrednog suda u Beogradu o glavnoj deobi poverilaca određena je isplata poveriocima u visini od 40% od ukupno utvrđenog potraživanja, tako da je tužiocu dana 07.11.2018. godine izvršena isplata iznosa od 28.561,02 dinara, dok preostalo neisplaćeno potraživanje iznosi 42.841,54 dinara.

Na tako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su o pravu tužioca na naknadu materijalne štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u vezi sa članom 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i članom 58. Ustava Republike Srbije.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od godinu dana od kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje (stav 1.), odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna (stav 3.). Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njegove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U predmetima u kojima se vodi stečajni postupak, zakonska zatezna kamata na potraživanje utvrđena pravnosnažnim presudama protiv dužnika – društvenih preduzeća, obračunava se do dana otvaranja stečajnog postupka u skladu sa zakonskim rešenjem i Zakona o stečaju iz 2009. godine. U pogledu izvršnih dužnika koji ne spadaju u napred navedenu kategoriju, već se radi o fizičkim licima ili pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala, svakako je nužno utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda. Nužno je dokazati da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim Zakonom o izvršenju (zaključak usvoje na sednci Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine, dopunjen na sednici od 27.09.2019. godine).

Iz navedenog proizlazi da osnov odgovornosti tužene u konkretnom slučaju proizilazi iz utvrđenja da li je stečajni dužnik „Evropa osiguranje“ AD Beograd u vreme nastanka potraživanja bio u većinskom državnom odnosno društvenom kapitalu ili ne, koju činjenicu nižestepeni sudovi nisu utvrdili na siguran i pouzdan način, niti je na te okolnosti izvršen uvid u APR, na šta su osnovano usmereni revizijski navodi. Ostalo je neutvrđeno i da li se u konrketnom slučaju radi o materijalnoj šteti nastaloj zbog potpunog ili delimičnog neizvšrenja pravnosnažne sudske odluke, odnosno u stečaju utvrđenog potraživanja zaposlenog iz radnog odnosa koje je bez njegove krivice ostalo neizvršeno, ili je reč o tzv. „komercijalnom potraživanju“ i nužnosti dokazivanja uzročno-posledične veze između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivanja da je upravo isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda i da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim Zakonom o izvršenju.

Osnovani su i revizijski navodi da je ostalo neutvrđeno i šta čini utvrđeno potraživanje tužioca u iznosu od 42.460,00 dinara – da li taj iznos predstavlja samo glavnicu ili glavnicu i kamatu, a ako predstavlja zbir glavnice i obračunate kamate do dana otvaranja stečajnog postupka nije utvrđeno da li je kamata obračunata primenom „konformne metode“ ili primenom „proporcionalne metode“ (prost interesni račun). Ukoliko je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), član 3. stav 1. u delu koji glasi: „primenom konformne metode“ koji je u tom delu odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku RS“ broj 73 od 27.07.2012. godine) proglašen neustavnim, sud po službenoj dužnosti treba da izvrši razgraničenje i novi obračun kamate tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine proporcionalni metod, a od tada pa nadalje odredbu člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Kako pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenja navedenih činjenica, prvostepeni sud će u ponovnom postupku postupiti po iznetim primedbama ovog suda, upotpuniće činjenično stanje, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja, primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić