.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12274/2023
23.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Mirjane Andrijašević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici predlagača AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Radomir M. Bućković, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača ''Koridori Srbije'' d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Dragana Nikolić Jovanović, advokat iz ..., radi određvanja naknade za eksproprisanu nepokretnost, odlučujući o reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 202/23 od 24.01.2023. godine, u sednici održanoj 23.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji protivnika predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 202/23 od 24.01.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija protivnika predlagača izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž 202/23 od 24.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu R1 79/2020 od 02.11.2022. godine, stavom 1. izreke, određena je novčana naknada za deo eksproprisane kat.parc. br. .., kat.parc.br. .. i deo kat.parc.br. .., u ukupnoj površini od 12a i 27m2, sve u pisane u LN .. KO ..., radi izgradnje dela autoputa E-761 Pojate-Preljina, deonica Adrani-Mrčajevci, u ukupnom iznosu od 523.636,71 dinar. Stavom 2. izreke, određena je naknada za drvnu masu na eksproprisanim parcelama, bliže opisanim u stavu 1.izreke rešenja, u iznosu od 29.500,00 dinara. Stavom 3. izreke, određena je novčana naknada na ime bunara za navodnjavanje postojećeg na predmetnoj k.p. br. .. KO ... u iznosu od 41.300,00 dinara. Stavom 4. izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagačima, kao vlasnicima navedenih nepokretnosti bliže opisanih u stavu 1, 2. i 3. izreke rešenja, srazmerno obimu njihovog udela isplati na ime naknade za eksproprisane nepokretnosti kao i na ime naknade za drvnu masu i naknade na ime bunara za navodnjavanje iznos od ukupno 594.436,71 dinar i to: predlagaču AA iz ... iznos od 148.609,17 dinara; predlagaču BB iz ... iznos od 148.609,17 dinara; predlagaču VV iz ... iznos od 297.218,35 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja rešenja do konačne isplate. Stavom 5. izreke, protivnik predlagača je obavezan da predlagačima kao solidarnim poveriocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 211.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do isplate.
Viši sud u Kraljevu je, rešenjem Gž 202/23 od 24.01.2023. godine, odbio kao neosnovanu žalbu protivnika predlagača i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Kraljevu R1 79/2020 od 02.11.2022. godine.
Protiv rešenja drugostepenog suda, kojim je postupak pravnosnažno okončan, protivnik predlagača je izjavio blagovremenu reviziju iz svih zakonskih razloga, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Na osnovu odredbe člana 420. stav 6. istog Zakona, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuje odredba ovog Zakona o reviziji protiv presude.
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj protivnika predlagača.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada predlagačima za eksproprisane nepokretnosti za koje je planskim dokumentom izvršena promena namene iz poljoprivrednog u gradsko građevinsko zemljište pre donošenja rešenja o eksproprijaciji, a ta promena nije evidentirana u katastru nepokretnosti. Pobijana odluka nižestepenih sudova zasnovana je na primeni odredbe člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji (''Službeni glasnik RS'', br. 72/09 ... 83/18), tako što je naknada predlagačima određena na osnovu tržišne vrednosti predmetnih nepokretnosti kao gradskog građevinskog zemljišta. Odluka nižestepenih sudova ne odstupa od pravnog shvatanja o određivanju visine naknade za građevinsko zemljište izraženo u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda, po kojima poreska uprava vrši samo procenu tržišne vrednosti nepokretnosti, što predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a ne određuje njenu tržišnu cenu na osnovu kriterijuma od kojih zavisi tržišna cena eksproprisanog zemljišta, pa su pripadajući iznosi novčane naknade predlagačima utvrđeni veštačenjem, a visina naknade je određena primenom kriterijuma koje je veštak uzeo u obzir pri određivanju tržišne vrednosti eksproprisanih parcela.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'', br. 25/82, 48/88, (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95 ... 14/22) i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 27. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, u postupku u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, revizija je dozvoljena pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinsko-pravnim stvarima, ako ovim zakonom ili drugim zakonom nije drukčije određeno.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Postupak u ovom predmetu započet je predlogom za određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost podnetim 10.08.2020. godine, predlagačima, kao formalnim suparničarima, na osnovu odredbe člana 205. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30.stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, a najviša vrednost potraživanja je 297.218,35 dinara.
Imajući u vidu da je ovo vanparnični postupak u kome se odlučuje o imovinsko-pravnim stvarima, u kom vrednost predmeta postupka, u pobijanom delu, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 413., u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
