.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2144/2023
14.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Marije Terzić, Zorana Hadžića, Vesne Subić i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislava Vidicki, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničkog centra Vojvodine iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Milena Ivošević, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 265/23 od 01.02.2023. godine, u sednici održanoj 14.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 265/23 od 01.02.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 265/23 od 01.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2264/21 od od 25.11.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da sud tuženog obaveže da mu na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada za period od 11.06.2018. godine do 11.06.2021. godine, isplati ukupan iznos od 144.801,99 dinara i to iznos od 121.469,04 dinara, na ime glavnice i iznos od 23.332,95 dinara, na ime zakonske zatezne kamate od dospeća svakog pojedinačnog iznosa do 24.01.2022. godine, kao i pripadajuću zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice, počev od 24.01.2021. godine, pa do isplate i na ime neisplaćenih troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 11.06.2018. godine do 11.06.2021. godine, iznos od 101.884,64 dinara i to 85.726,83 dinara na ime glavnice i 16.157,79 dinara, na ime zakonske zatezne kamate od dospeća svakog pojedinačnog iznosa do 24.01.2022. godine, kao i pripadajuću zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice počev od 24.01.2022. godine pa do isplate, i zahtev za naknadu troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do isplate. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 58.367,00 dinara. Stavom trećim izreke, tužilac je oslobođen od obaveze plaćanja troškova sudskih taksi.
Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 265/23 od 01.02.2023. godine, odbio žalbu i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2264/21 od 25.11.2022. godine, u odbijajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćenih troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u utuženom periodu, a pobijana odluka doneta je u skladu sa Zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 05.07.2022. godine, po kom zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava, ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plate u kom je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 11.06.2021. godine a vrednost predmeta spora je 246.683,63 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
