.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18159/2022
11.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda, protiv tuženih AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marija Aleksić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 661/21 od 24.03.2022. godine, u sednici veća održanoj 11.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 661/21 od 24.03.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 661/21 od 24.03.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 661/21 od 24.03.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 24011/19 od 27.10.2020. godine, kojom je održano na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica Vrnjačka Banja Iv 21/16 od 05.01.2016. godine, u delu kojim su obavezan tuženi da tužiocu na ime duga solidarno isplate 240.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.12.2015. godine do isplate i u delu kojim su obavezani da tužiocu naknade troškove izvršnog postupka u iznosu od 19.342,00 dinara, ukinuto rešenje o izvršenju u delu kojim su obavezani tuženi da tužiocu na ime duga solidarno isplate 237.118,09 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 31.12.2015. godine do isplate i u tom delu odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev i obavezani tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 14.600,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu, primenom člana 460. stav 4. Zakona o parničnom postupku i odredbi Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o menici, nakon ocene neosnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja, održano je na snazi rešenje o izvršenju u delu kojim su tuženi, kao glavni i menični dužnik, obavezani da tužiocu solidarno isplate dug, kao posledicu raskida Ugovora o uređenju međusobnih prava i obaveza zaključenog 31.07.2009. godine između tužioca i tuženog AA, kao vlasnika SZR „Građevinar“. Ovo zbog toga što tuženi nije ispunio obavezu utvrđenu članom 5. Ugovora da tužiocu dostavi dokaz o uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u korist tri nezaposlena lica koja je primio u radni odnos u trajanju od minimum dve godine, usled čega je u obavezi da tužiocu vrati iznos sredstava koje mu je tužilac isplatio u vidu subvencije za otvaranje novih radnih mesta, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja predloga za izvršenje do isplate.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama sa istovrsnim zahtevima tužioca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011...10/2023, u daljem tekstu: ZPP), odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Predlog za izvršenje u ovoj pravnoj stvari podnet je 31.12.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 240.000,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja predloga za izvršenje, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
