Okrivljenom su na osnovu člana 151. ZKP vraćeni mobilni telefoni, navedeni u izreci presude, koji su od njega oduzeti po potvrdi o oduzetim predmetima.

Pored toga, okrivljeni je presudom obavezan na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 10.000,00 dinara i troškova krivičnog postupka i to veštačenja u iznosu od 202.200,00 dinara i troškova istrage Višem javnom tužilaštvu u iznosu od 40.570,00 dinara, u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 968/23 od 13.11.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Jovan Ćirić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 350. ZKP, 356. ZKP, 395. stav 4. tačka 1) ZKP i člana 462. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i oslobodi okrivljenog od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je odredbom člana 350. ZKP propisana obaveza stranaka da na pripremnom ročištu ili glavnom pretresu predlože dokaze koji će se izvoditi na glavnom pretresu. Kako VJT Pančevo uz optužnicu Kto 177/21 od 12.04.2021. godine, kao ni na pripremnom ročištu, ni do okončanja prvostepenog postupka, koji je nakon ukidanja prvostepene odluke ponovljen, nije priložilo naredbu o pretresu stana i drugih prostorija okrivljenog AA Kppr 534/20 od 13.11.2020. godine, kao dokaz koji bi trebalo da bude izveden na glavnom pretresu, to je tužilaštvo bilo prekludirano i nije moglo kasnije u toku ponovljenog postupka da predlaže navedeni dokaz, niti je presuda mogla biti zasnovana na njemu. Ovo tim pre što se radilo o dokazu koji je tužilaštvu bio poznat još prilikom podizanja optužbe. Ovakvim postupanjem suda, koji je izveo navedeni dokaz u ponovljenom postupku i na njemu zasnovao odluku, povređene su odredbe člana 350. ZKP, 356. stav 1. ZKP, 395. stav 4. tačka 1) ZKP i člana 462. stav 2. ZKP, odnosno presuda je zasnovana na nezakonitom dokazu u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog suda, činjenica da navedeni dokaz nije predložen u optužnom aktu tužilaštva, niti na glavnom pretresu u toku trajanja prvog prvostepenog postupka, te činjenicu da ga je po nalogu drugostepenog suda, u postupku ponovljenom nakon ukidanja prvostepene odluke, sud izveo kao dokaz, ne čini naredbu sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Pančevu Kppr 534/20 od 13.11.2020. godine, kao ni dokaze proizašle iz naredbe, nezakonitim dokazom.

Ovo iz razloga što je odredbom člana 462. stav 2. ZKP propisano, da pred prvostepenim sudom, nakon ukidanja odluke i vraćanja na ponovni postupak, na novom glavnom pretresu, stranke mogu isticati nove činjenice i iznositi nove dokaze, dok je stavom 3. istog člana propisano da je prvostepeni sud dužan da izvede sve procesne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svojoj odluci. Kako je prvostepeni sud u konkretnom slučaju postupio u skladu sa tom odredbom i nalogom koji mu je dao drugostepeni sud u svojoj odluci Kž1 415/22 od 21.09.2022. godine, to pribavljanje i čitanje naredbe o pretresu stana nije nezakoniti dokaz, kako se to neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje.

Sledstveno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kojem se, po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, pa stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju branilac okrivljenog AA, neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                 Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić