Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužoioci DD, ĐĐ, EE i ŽŽ su podneli odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbe člana 47. Zakona o obligacionim odnosima utvrđena je ništavost odredbi čl. 1. ugovora o kupoporodaji nepokretnosti u izgradnji zaključenih između tužilaca i tuženog, u delu kojima je kao predmet ugovora navedena kupoprodaja garažnih mesta br. 9, 11, 13, 10, 8 i 7, na drugom nivou podruma u stambenoj zgradi u ulici ... broj .. u Beogradu. Ovo zbog toga što se izgrađena garažna mesta u smislu Odluke o uslovima i tehničkim normativima za projektovanje stambenih zgrada i stanova ne mogu smatrati garažnim mestima, jer ne zadovoljavaju minimum propisanih uslova u pogledu dimenzija, a upodobljavanje građevinsko-tehničkim normativima bi dovelo do narušavanja stabilnosti zgrade, pa ugovori u navedenom delu imaju za predmet izvršenje obaveze koja je je faktički nemoguća. Posledično je, primenom čl. 210. i 214. ZOO obavezan tuženi da tužiocima, na ime sticanja bez osnova, isplati iznose koje je primio na ime kupoprodajne cene garažnih mesta, jer se za te iznose na račun tužilaca neosnovano obogatio, sa zakonskom zateznom kamatom od dana sticanja svakog pojedinačnog iznosa do isplate, jer je tuženi nesavesni sticalac kome, budući da je pravno lice čija je delatnost izgradnja stambenih objekata, nije moglo ostati nepoznato da su garažna mesta koja je prodao tužiocima sa aspekta važećih građevinskih normativa nefunkcionalna. Istovremeno je primenom člana 210. i 214. ZPP obavezan tuženi da tužiocima DD i ĐĐ i tužiljama EE i ŽŽ solidarno isplati određene novčane iznose, na ime povraćaja dela kupoprodajne cene stanova broj 8 i 10, jer je utvrđeno da postoji razlika između projektovane i naplaćene površine stanova i izvedene korisne površine stanova (za razliku od po 3,36m2), jer se za te iznose na račun ovih tužilaca neosnovano obogatio. Nakon ocene da su tužioci dokazali postojanje svojih potraživanja i učinili verovatnim da postoji mogućnost da će bez privremene mere tuženi osujetiti ili znatno otežati naplatu potraživanja tužilaca, nižestepeni sudovi su ocenili da su ispunjeni uslovi propisani članom 449. Zakona o izvršenju i obezbeđenju i odredili privremenu meru kojom je zabranjeno tuženom da na bilo koji način optereti ili raspolaže svojom nepokretnošću, stanom broj 7 u stambenoj zgradi u ulici ... broj .. u Beogradu.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Pored toga, tuženi uz reviziju nije dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Iz izvedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5 i člana 420. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 26.05.2015. godine. Podneskom od 04.11.2020. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenih zahteva. Tužioci se u sporu nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. ZPP, zbog čega se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije, određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno. Vrednost predmeta spora pobijanog najvišeg dela pravnosnažne presude po tužbi tužilaca DD i ĐĐ je iznos od 1.236.852,59 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro = 117,5736 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 10.519,82 evra.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog najvišeg dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to revizija nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPPm i člana 420. st.1. i 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužiocima DD, ĐĐ, EE i ŽŽ ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić