Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 449/23 od 29.09.2023. godine, stavom prvim izreke, žalbe tuženog su odbijene, a presuda Osnovnog suda u Rumi P2 160/21 od 10.02.2023. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 14.06.2023. godine i dopunska presuda istog suda P2 160/21 od 10.07.2023. godine, potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba ZPP iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su pak učinjene bitne povrede postupka na koje se u reviziji tuženog ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su bili u braku 13 godina. U braku su rođene njihove dve ćerke VV rođena 2005. godine i GG rođena 2010. godine. Brak je razveden presudom Osnovnog suda u Rumi P2 53/18 od 26.03.2018. godine. Određeno je da će otac samostalno vršiti roditeljsko pravo nad obe maloletne ćerke, a da će lični odnos majke i dece da se odvijaju po dogovoru roditelja. Majka je obavezana da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje dece plaća 1.000,00 dinara od dana presuđenja pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi. Maloletna VV je 2021. godine krenula u srednju školu u ... i preselila se kod majke. Maloletna GG je ostala da živi sa ocem u ... . U ... tužilja sa ćerkom VV živi u iznajmljenom dvosobnom komfornom stanu koji je kompletno namešten površine 53m² i nalazi se u ... ulici broj .. . Zakup plaća 150 evra plus mesečne dažbine. Tužilja radi od kuće kao ... i zaradi mesečno oko 400 do 500 evra, a radi i logo za firme, vizit karte, bilborde i uplate od tih povremenih poslova joj se vrše „na ruke“. Ima i finansijsku pomoć od ujaka iz Nemačke koji joj šalje tri do četiri puta godišnje po 100-200 evra a prijateljica iz Nemačke joj pomaže ili novčano ili kupovinom garderobe za decu. VV dolazi povremeno u ... kod oca, babe i dede sa kojima ima topao odnos, a veoma je lep odnos između VV i GG. Deca teško podnose razdvajanje i imaju lep odnos sa roditeljima i nakon razvoda braka. VV pohađa drugi razred srednje škole i ostvaruje vrlodobar uspeh. GG je odličan učenik a otac vodi računa o njenim školskim obavezama. Tuženi radi u ... u ... kao vozač, zarađuje od 52.000,00 do 58.000,00 dinara. Ne radi subotom i nedeljom. Poseduje kuću u vlasništvu u kojoj živi. Kuća je vlasništvo njegovog dede a ostavinska rasprava još nije okončana nakon dedine smrti. Kuća ima površinu od 120 do 150m². Svaka ćerka ima svoju sobu. Imaju veliko dvorište. Zaključio je brak sa drugom ženom sa kojom ima zajedničko dete od dve godine, a njegova supruga ima i sina iz prvog braka koji uskoro puni 17 godina i živi sa njima. Njegovi troškovi za struju, vodu, kablovsku, telefon mesečno su 18.000,00 do 20.000,00 dinara, ogrev u zimskoj sezoni košta oko 1000 evra. Njegova sadašnja supruga je zaposlena i ima zaradu oko 55.000,00 dinara mesečno. Zajednička deca stranaka ne ostvaruju pravo na dečji dodatak. U toku postupka prvostepeni sud je utvrdio da su potrebe maloletne VV 27.000,00 dinara mesečno, a GG oko 20.000,00 dinara mesečno. Prema izveštaju Centra za socijalni rad Grada Novog Sada i Centra za socijalni rad u Irigu, oba roditelja su kompetentna za vršenje roditeljskog prava i motivisana da imaju topao odnos sa decom. Ćerke su izrazile želju da budu sa majkom s tim što je prema izveštaju Centra za socijalni rad, na maloletnu GG presudan uticaj njene majke i starije sestre, za koju je vezana. Maloletna deca, obe ćerke mogu da izraze svoje mišljenje. Mišljenje Centra je da decu ne treba razdvajati i da treba da budu zajedno, jer su vezane jedna za drugu pogotovu je mlađa ćerka upućena na stariju sestru VV.

Pri ovakvom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je u interesu maloletne dece da se vršenje roditeljskog prava poveri tužilji majci. Ovo iz razloga što je starije dete VV već otišla kod majke u ... gde je upisala srednju školu. Nije preporučiljivo razdvajanje mlađe sestre od starije, bez obzira što je maloletna GG sada šesti razred osnovne škole, ima određeno društvo u ... i da je stekla određene veoma pozitivne navike življenja u ... kod oca. Međutim, imajući u vidu celokupnu situaciju, preovladalo je mišljenje da oba deteta treba da budu poverena majci na vršenje roditeljskog prava. Starija ćerka VV je u međuvremenu postala punoletna. U skladu sa potrebama maloletne dece i mogućnostima davanja roditelja tj. mogućnostima da plaća doprinose izdržavanju svoje maloletne dece, sud je opredelio iznos koji je tuženi dužan da plaća na ime doprinosa za izdržavanje svoje dece. Sud je imao u vidu odredbu člana 160. Porodičnog zakona, zatim člana 164. pa je u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem doneo odluku i odlučio da shodno članu 207. Porodičnog zakona svako od stranaka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda nalazeći da je prvostepeni sud pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, da se prevashodno rukovodio interesima dece posebne maloletne GG pa je zaključio da je shodno odredbama člana 67, 77. stav 3. i člana 160. i 164. Porodičnog zakona u ovoj pravnoj stvari pravilno odlučeno.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su ravilno primenili materijalno pravo. Za odlučivanje u ovakvim slučajevima tj. kada je u pitanju donošenje odluke o vršenju roditeljskog prava, sud mora voditi računa pre svega o interesima maloletne dece. Iz izveštaja naznačenih centara za socijalni rad (Novi Sad i Irig) proizlazi da su oba roditelja kompetentna za vršenje roditeljskog prava, da su motivisani i imaju topao odnos sa decom. Za vreme dok su deca boravila kod tuženog – svoga oca, imala su adekvatan smeštaj, svako dete je imalo svoju sobu, imali su topao odnos sa dedom i babom, a tuženi kao otac je u potpunosti zadovoljio sve one potrebe maloletne dece, izgradio jedan izuzetno dobar i topao odnos sa svojom decom, što je od posebnog značaja bilo za pravilno vaspitanje i odrastanje dece. Međutim, evidentno je da je starija ćerka VV morala da upiše srednju školu u ... i da je prešla da živi kod majke, i s obzirom na činjenicu da je maloletna GG vezana za svoju sestru VV, to je pravilno zaključeno da je od posebnog interesa za maloletnu GG da ne bude odvojena od svoje sestre VV. U tom smislu pravilno su ocenjene sve činjenice koje su od značaja u smislu člana 160. i 164. Porodičnog zakona pravilno je opredeljeni iznos koji tuženi kao otac treba da uplaćuje na ime doprinosa za izdržavanje svoje dece. Stoji činjenica da su okolnosti koje su postojale ranije, a vezano ko će vršiti roditeljsko pravo promenjene jer je VV upisala srednju školu u ... što predstavlja i bitnu promenjenu okolnost koja se mora ceniti prilikom donošenja ovakve odluke, pa se ne mogu prihvatiti navodi revizije da ne postoji nijedan razlog zbog kog bi se deca poverila majci na roditeljsko staranje i u tom smislu izmenila prethodna odluka. Kod činjenice da je maloletna GG vezana za svoju sestru VV, i da je izrazila želju da bude poverena majci u kontekstu celokupnih činjenica koje su pravilno utvrđene, pravilan je zaključak da je u interesu dece da ne budu razdvojena te da se vršenje roditeljskog prava nad decom parničnih stranaka poveri majci, tužilji AA.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić