U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Vuković, advokat iz ..., protiv tuženog ŽGP GP Beograd d.o.o., čiji je punomoćnik Đorđe Trifunović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 916/22 od 20.05.2022. godine, u sednici održanoj 18.10.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 916/22 od 20.05.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 119/19 od 25.01.2022. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe tužilje na ročištu održanom dana 25.01.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog ŽGP GP Beograd br. ... od 07.03.2016. godine, kojim je tužilji otkazan Ugovor o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti br. ... od 14.12.2005. godine i da se obaveže tuženi da je vrati na rad, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi ŽGP GP Beograd da joj na ime naknade štete na ime izgubljenih zarada za period 07.03.2016. godine – 01.01.2022. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose sa kamatom označene u ovom stavu, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da u njeno ime i za njen račun uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje i to doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje RF PIO, doprinose za zdravstveno osiguranje RFZO i doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, obračunate na iznos zarade iz stava drugog izreke presude, a za period mart 2016. – novembar 2017. godine, kao neosnovan. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da je ponovo prijavi RF PIO i RFZO i da u radnu knjižicu upiše radni staž za period od 07.03.2016. godine do vraćanja na rad, kao neosnovan. Stavom šestim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 916/22 od 20.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom, trećem, četvrtom, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke odbijeni su, kao neosnovni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju. Troškove je tražio.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je po zanimanju ... i kod tuženog je bila u radnom odnosu na poslovima ... . Dana 12.02.2016. godine, u trenutku kada je kuvarica BB na kratko napustila kuhinju, prišla je šporetu na kome se nalazila siva šerpa u kojoj se nalazila hrana koja je pripremana za ishranu zaposlenih kod tuženog, podigla poklopac i sipala određenu količinu deterdženta za pranje sudova u šerpu i time zagadila pripremljenu hranu koja je promenila ukus i koju zaposleni nisu mogli da jedu. Kuvarica BB je predmetni događaj snimila kamerom na telefonu i nakon što ga je pregledala obavestila je pretpostavljene. Povodom istog događaja tužilja je 24.02.2016. godine saslušana u prostorijama MUP PU za Grad Beograd u PS Čukarica, gde se nakon odgledanog snimka izjasnila da je sipala tečnost za sudove u šerpu u kojoj su se prale krpe. Osporenim rešenjem tužilji je otkazan Ugovor o radu zbog toga što nije poštovala radnu disciplinu time što je sipala određenu količinu tečnosti za sudove u šerpu sa hranom koja se servira radnicima preduzeća i time zagadila hranu za ishranu ljudi čija joj je ispravnost bila poverena i za koju je radom u kuhinji bila odgovorna, a što je propisano članom 55. Zakona o bezbednosti hrane, pa je dovela u opasnost život i zdravlje zaposlenih koji su konzumirali hranu, čime je ostvarila obeležje krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti. Otkaz je dat iz razloga propisanih članom 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu. Tuženi je prethodno, dana 26.02.2016. godine, sačinio upozorenje o postojanju razloga za otkaz, sa opisom radnji sadržanih u osporenom rešenju, koji je istog dana u svojim prostorijama pokušao da neposredno uruči tužilji, što je ona odbila, pa joj je usmeno pročitano upozorenje. Nakon odbijanja da primi upozorenje, tuženi je sačinio belešku broj ... od 26.02.2016. godine kojom je konstatovano da je tužilja upoznata sa sadržinom upozorenja, ali upozorenje nije istakao na oglasnu tablu. Rešenjem tuženog od 26.02.2016. godine tužilja je privremeno udaljena sa posla u trajanju od 20 dana počev od 04.03.2016. godine. Tužilja se izjasnila na navode iz upozorenja u izjavi od 03.03.2016. godine i po pogledanom snimku negirala da je sipala tečnost za sudove u šerpu tvrdeći da je kritičnom prilikom brisala šporet. Ocenom iskaza svedoka utvrđeno je da u tuženom periodu bilo pritužbi na hranu u menzi tuženog, da se hrana oseća na deterdžent i da se predmetnog dana hrana toliko osećala na deterdžent da nije mogla da se jede.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je osporeno rešenje zakonito doneto, s obzirom da su nije vezan pravnim osnovom koji je naveden u rešenju, već činjeničnim opisom dela i radnji koje se tužilji stavljaju na teret, pa je s pozivom na odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 97. stav 3. tačka 8. Pravilnika o radu tuženog, u vezi člana 45. i 111. istog Pravilnika ocenio da činjenični opis radnji tužilje odgovara nepoštovanju radne discipline propisane aktom poslodavca ugrožavajući zdravlje ljudi sipanjem deterdženta u posudu u koju se priprema hrana za zaposlene, pa je kao neosnovan odbio postavljeni tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja, vraćanje na rad tužilje i zahteva za naknadu štete.

Drugostepeni sud je prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda da sud nije vezan pravnim osnovom već činjeničnim opisom dela koje se tužilji stavlja na teret, a da činjenični opis radnje koju je tužilja učinila predstavlja nepoštovanje radne discipline utvrđene odredbama člana 45. i 111. Pravilnika o radu tuženog, jer je poslove svog radnog mesta obavljala nesavesno i protivno propisima o bezbednosti i zaštiti na radu, nepostupajući u skladu sa pravilima struke i nepridržavajući se zaštite na radu, zbog čega su ispunjeni uslovi za otkaz Ugovora o radu u skladu sa članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže Ugovor o radu zaposlenom ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Isto normativno rešenje sadržano je i u odredbi člana 97. stav 3. tačka 8. Pravilnika o radu tuženog od 29.09.2015. godine.

Odredbom člana 45. stav 2. Pravilnika o radu tuženog propisano je da je zaposleni dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje, kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica.

Odredbom člana 111. stav 3. i 8. Pravilnika o radu tuženog propisano je da je zaposleni dužan da poslove na koje je raspoređen izvršava uredno, savesno, blagovremeno i kvalitetno i da poštuje disciplinu propisanu Pravilnikom i to da čuva imovinu poslodavca i sa njom postupa pažnjom dobrog domaćina, da posao na koji je raspoređen obavlja na mestu i u vreme koje je utvrđeno Opštim aktom poslodavca, da poslove vrši u skladu sa pravilima struke, da čuva poslovnu tajnu, da racionalno koristi radno vreme i sredstva za rad, da izvršava odluke i naloge organa poslodavca i neposrednog rukovodioca, da sarađuje i neguje kolegijalne odnose sa drugim zaposlenima, te da se pridržava zaštite na radu i protivpožarnih mera.

Revizijski navodi da je tužilja bila u radnom odnosu na poslovima ... i da ne može biti odgovorna svojom radnjom u kuhinji za ispravnost hrane nisu od značaja za primenu prava i ne utiču na osnov za otkaz ugovora o radu, jer radnje tužilje, sipanjem deterdženta u posudu u kojoj se priprema hrana za zaposlene, odgovaraju nepoštovanju radne discipline kao otkaznom razlogu iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, koji otkazni razlog je predviđen i Pravilnikom o radu tuženog od 29.09.2015. godine.

U osporenoj drugostepenoj presudi cenjen je navod žalbe tužilje da joj je povređeno pravo na odbranu, jer je upozorenje broj ... od 26.02.2016. godine trebalo da joj lično bude dostavljeno ili preporučenom pošiljkom, a zaključak da je to bez uticaja na zakonitost osporenog rešenja prihvata i ovaj sud, s obzirom da je tuženi u skladu sa članom 180. Zakona o radu sačinio pisano upozorenje na postojanje razloga za otkaz i nakon odbijanja tužilje da primi upozorenje, tužilji je pročitano upozorenje tako da je bila upoznata sa sadržinom istog i sa rokom u kome može da se izjasni na upozorenje, i tužilja je svoje pravo na odbranu iskoristila davanjem izjašnjenja 03.03.2016. godine, u kojoj situaciji neisticanje upozorenja na oglasnu tablu ne predstavlja uskraćivanje prava na odbranu tužilji. Neosnovani su navodi revizije da se video snimak ne može uzeti u obzir prilikom odlučivanja o osnovanosti rešenja otkaza Ugovora o radu, s obzirom da tužilja nije sporila da je pregledala video-zapis i izjasnila se o njegovoj sadržini, da je u sudskom postupku izveden dokaz emitovanjem video-zapisa pa je ovaj dokaz u sklopu ostalih dokaza predstavljao osnov za zaključak o ispunjenosti uslova za otkaz Ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline. Bitne činjenice za ocenu zakonitosti donošenja rešenja otkaza Ugovora o radu nisu utvrđene samo iz sadržine video-zapisa, koje je tužilji predočen, već i iz sadržine službene beleške obaveštenju primljenog od građana od 24.02.2016. godine, kao iskaza svedoka. Izjava tužilje od 03.03.2016. godine predstavlja sastavni deo spisa postupka za prestanak radnog odnosa i kojom se tužilja izjasnila na upozorenje.

Kako je u postupku utvrđeno da radnje koje se tužilji stavljaju na teret odgovaraju nepoštovanju radne discipline kao otkaznom razlogu predviđenom članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i odredbama Pravilnika o radu tuženog, Vrhovni sud je našao da je pravilna ocena nižestepenih sudova da je tužilja počinila povredu radne obaveze iz navedene odredbe Zakona o radu i Pravilnika o radu tuženog, te da je rešenje o otkazu Ugovora o radu zakonito.

Kako je odbijen tužbeni zahtev za poništaj otkaza, tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu i da tužilji naknadi štetu.

Za svoju ocenu nižestepeni sudovi su dali razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni sud.

Imajući u vidu izloženo Vrhovni sud je našao da reviziju treba odbiti kao neosnovanu, pa je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke, a detaljno obrazloženje revizijske odluke je izostavljeno saglasno stavu 2. istog člana jer se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koje je drugostepeni sud pravilno cenio i obrazložio.

Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju s obzirom da ovi troškovi nisu bili nužni.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić