Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3255/2023
21.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Dragane Boljević i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca Stambena zajednica u Ulici ... broj .. u Kragujevcu, koju zastupa AA, upravnik stambene zajednice, a čiji je punomoćnik Zlatan Maksimović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 3043/20 od 10.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 21.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 3043/20 od 10.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 3043/20 od 10.02.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 5434/2018 od 14.11.2019. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade za održavanje zgrade isplati iznos od 6.815,00 dinara sa pojedinačno označenim mesečnim iznosima i zakonskom zateznom kamatom od njene dospelosti do isplate. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na pojedinačno označene mesečne iznose na način utvrđen u tom stavu izreke. Trećim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 55.800,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 3043/20 od 10.02.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P 5434/18 od 14.11.2019. godine u prvom i trećem stavu izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zasnovanu na pogrešnoj primeni materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odluči primenom člana 404. ZPP.
Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), ocenio da revizija nije izuzetno dozvoljena.
Iz pobijane drugostepene presude proizlazi da je tužilac na osnovu Zakona o stanovanju i održavanju zgrada registrovan rešenjem Gradske uprave za imovinu – Odeljenja za stambene poslove grada Kragujevca broj 360-130/18-XVI od 05.03.2018. godine, a da je tuženi vlasnik poslovne prostorije, kao dela posebne celine u okviru stambene zgrade u Kragujevcu, ... . Navedena poslovna prostorija nalazi se u prizemlju i nosi oznaku .. . Za navedeni poslovni prostor tuženi nije plaćao naknadu za održavanje zgrade, koja je ekonomsko-finansijskim veštačenjem utvrđena u visini od 6.815,00 dinara.
Članom 404. stav 1. ZPP propisano je da revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima Vrhovni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.
Dakle, isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Međutim, prema oceni Vrhovnog suda, u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, saglasno čemu je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz prvog stava ovog člana (član 33. stav 2. ZPP). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužbom radi utvrđenja ništavosti ugovorne odredbe i radi isplate, podnetom dana 29.11.2018. godine, traženo je obavezivanje tuženog na isplatu iznosa od 6.815,00 dinara, saglasno čemu je ovaj postupak vođen po pravilima za spor male vrednosti.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to je primenom člana 413. ZPP ista odbačena kao nedozvoljena drugim stavom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić