U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bez uticaja je ukazivanje u reviziji na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer ova povreda na osnovu člana 407. ZPP ne predstavlja revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, sin tužilje, sada pok. VV, ubijen 2011. godine i tuženi su bili dugogodišnji prijatelji. Između njih je bilo međusobnih pozajmica od 1.000, 2.000, 3.000 evra, koje su bile kratkoročnog karaktera, a ujedno su i poslovno sarađivali. U toku 2006. godine zajedno su kupili plac u ... koji su potom prodali i novac od kupoprodajne cene podelili. Pregovarali su i o kupovini placa u ... . Tuženi je za pok. VV na lizing kupio vozilo marke „Golf ..“. Pokojni VV je zatvorske kazne na koje je bio osuđivan izdržavao u preduzeću „... servis“, čiji je osnivač bio tuženi. Nakon smrti VV, na inicijativu njegovog brata, svedoka GG, u prostorijama „...servis“ 09.03.2011. godine održan je sastanak sa tuženim, kome je prisustvovao i svedok DD. Tom prilikom je sastavljeno pismeno od strane svedoka DD, a potpisali su ga tuženi i prisutni svedok DD. U ovom pismenu navedeno je sledeće: „ plac ... 4ha 3h10.000 da se proda i podeli; 2006. 129.000 evra→150.000 evra; 2010. 8.000 evra; kredit 40.000 evra; materijal (hala) 25.000 evra i kola 20.000 evra“. Ispod navedenih iznosa je naveden iznos od 243.000 evra. Za u pismenu označen iznos od 20.000 evra je utvrđeno da se odnosi na vrednost putničkog motornog vozila „Golf ..“ koje je na lizing kupio tuženi, za tužioca i koje je jedno VV vozio. Iznos od 129.000 evra odnosi se na plac u ..., koji su tuženi i pok. VV zajednički kupili i prodali ga za 110.000 evra i novac podelili.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, primenom člana 231. stav 1. ZPP nižestepeni sudovi su zaključili da za iznose koji su navedeni u pismenu od 09.03.2011. godine, a koji su predmet tužbenog zahteva, nisu pruženi ni predloženi dokazi na osnovu kojih bi taj sud mogao da izvede zaključak da predstavljaju iznos zajma koji je tuženi uzeo od pravnog prethodnika tužilje, niti da navedeno pismeno sadrži priznanje duga tuženog, jer izjava o priznanju duga mora biti jasna, nedvosmislena i bezuslovna, iz kog razloga tuženi nije u obavezi da tužilji kao pravnom sledbeniku pok. VV u smislu člana 557. i 562. Zakona o obligacionim odnosima navedene iznose isplati.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilje kao neosnovan.

Članom 557. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o zajmu obavezuje zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.

Prema članu 562. stav 1. istog zakona, zajmoprimac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta.

Prema članu 231. stav 1. ZPP, ukoliko sud na osnovu izvedenih dokaza (član 8) ne može sa sigurnošću da utvrdi neku činjenicu, o postojanju činjenice zaključiće primenom pravila o teretu dokazivanja. Strana koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak i ostvarivanje prava, ako zakonom nije drugačije određeno (stav 2).

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i zaključili da se iz priloženih dokaza ne može sa sigurnošću izvesti zaključak o postojanju duga tuženog prema pravnom prethodniku tužilje, te da tužilja nije dokazala da je njen pok. sin VV tuženom pozajmio potraživani iznos, pravilno ocenivši pravnu prirodu priloženog pismena.

Iz iznetih razloga, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijanog prava od strane drugostepenog suda.

Nasuprot revizijskim navodima drugostepeni sud nije izmenio utvrđeno činjenično stanje pred prvostepenim sudom. Naprotiv, drugostepeni sud je prihvatio utvrđeno činjenično stanje od strane prvostepenog suda u pogledu svih relevatnih činjenica za ovu pravnu stvar i pravilno izveo zaključak o neosnovanosti tužbenog zahteva.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužilje odbio kao neosnovanu i odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić