.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15155/2023
28.06.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivica Čolak, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1244/21 od 09.02.2023. godine, u sednici održanoj 28.06.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1244/21 od 09.02.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 184/20 od 19.10.2020. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 184/20 od 02.12.2020. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac stekao pravo svojine na troiposobnom stanu broj .., površine 64,95 m2 koji se nalazi na prvom potkrovlju objekta u ulici ... broj .. u Beogradu, na kp. br. .. list nepokretnosti broj .. K.O. Savski venac, što je tužena dužna da prizna, trpi i omogući tužiocu da upiše svoje pravo svojine u Katastru nepokretnosti. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 264.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena na plaćanje zakonske zatezne kamate na troškove postupka počev od izvršnosti odluke pa do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 1244/21 od 09.02.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P 184/20 od 19.10.2020. godine, ispravljenu rešenjem istog suda P 184/20 od 02.12.2020. godine, u stavovima prvom i drugom izreke, a žalbu tužene je odbio kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tužene. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20) u vezi člana 92. Zakona o urđenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između preduzeća „Savski venac biro“ d.d. Beograd i majke tužioca, BB (sada pokojne), zaključen je 25.06.1994. godine ugovor o međusobnim pravima i obavezama o izgradnji stana, kojim se preduzeće obavezalo da za tužiočevu majku, pod uslovima utvrđenim tim ugovorom, u okviru nadziđivanja zgrade, izgradi stan u Beogradu, u ulici ... broj .., označen kao stan „B“ površine 66,95 m2, sa orijentacionim rokom završetka izgradnje 03.11.1994. godine. Preduzeću „Savski venac biro“ d.d. Beograd je nadležni organ uprave izdao, 14.09.1994. godine, građevinsku dozvolu za izvođenje radova na nadziđivanju ravnog krova stambene zgrade u ulici ... broj .., u cilju formiranja četiri stambene jedinice, a 29.12.1995. godine, izdata je upotrebna dozvola za izvedene radove, između ostalog i za predmetni troiposobni stan „B“ površine 64,95 m2. Majka tužioca, BB, preminula je ...2010. godine, a tužilac je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, Sudska jedinica Stara Pazova O 3737/10 od 16.02.2011. godine, oglašen za njenog naslednika na imovini koju čini predmetni stan. Tužilac je, kao što je prethodno bila i njegova pokojna majka, u posedu predmetne nepokretnosti počev od 25.04.1995. godine. Rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 3244/2010 od 14.12.2010. godine, koje je pravnosnažno 18.02.2011. godine, zaključen je stečajni postupak nad Preduzećem za pravne i poslovne usluge, trgovinu i inžinjering „Savski venac biro“ d.o.o. Beograd i određeno da imovina stečajnog dužnika, uključujući i naknadno pronađenu imovinu, prelazi u svojinu Republike Srbije, čime se ne dira u ranije stečena prava obezbeđenja i prioritetnog namirenja poverilaca na predmetnoj imovini, s tim da Republika Srbija ne odgovara za obaveze stečajnog dužnika. U katastru nepokretnosti, kao vlasnik troiposobnog stana broj .., površine 64,95 m2, na prvom potkrovlju zgrade u Beogradu u ulici ... broj .., upisana je Republika Srbija.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca usvojili primenom odredbe člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, nalazeći da su on i njegov pravni prethodnik (majka BB) u zakonitoj i savesnoj državini predmetne nepokretnosti koja traje preko 15 godina do dana podnošenja tužbe 20.01.2020. godine, a da je tužena pasivno legitimisana imajući u vidu da je u katastar nepokretnosti upisano njeno pravo vlasništva na predmetnoj nepokretnosti.
Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisano je da savestan i zakoniti držalac nepokretne stvari na kojoj drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina. Naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a naslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za održaj počinje teći od trenutka otvaranja nasleđa (stav 5).
U konkretnom slučaju, tužilac je naslednik BB koja je bila zakoniti i savesni držalac predmetnog stana na osnovu ugovora o međusobnim pravima i obavezama o izgradnji stana zaključenog 25.06.1994. godine sa preduzećem „Savski venac biro“ d.d. Beograd, čiji je tužena pravni sledbenik, pa je protekom roka propisanog odredbom člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa tužilac stekao pravo vlasništva na predmetnom stanu.
Neosnovani su navodi revizije tužene o nepostojanju njene pasivne legitimacije u ovoj parnici. Pravo vlasništva tužene je upisano u katastar nepokretnosti pa je ona pasivno legitimisana u ovoj parnici, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi. Zbog toga tužena u reviziji neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika za sastav revizije i za sudske takse tužiocu nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio ka o u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
