U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Bojana Drobnjak, advokat iz .., radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 654/22 od 20.06.2022. godine, u sednici održanoj 08.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 654/22 od 20.06.2022. godine u usvajajućem delu.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 70/18 od 26.11.2019. godine, stavovima prvim i drugim izreke, odbijeni su primarni i eventualni tužbeni zahtevi kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništav ugovor o poklonu zaključen u Beogradu 30.08.2013. godine između tužilje kao poklonodavca i tužene kao poklonoprimca, overen kod Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici pod brojem Ov3 2742/2013 od 30.08.2013. godine i da se poništi isti ugovor o poklonu, te da se utvrdi da je tužilja na osnovu presude ovlašćena da izvrši odgovarajući upis promene stvarnih prava na nepokretnosti u RGZ SKN Sremska Mitrovica, list nepokretnosti broj .... k.o. ..., kč. broj ... i ..., na način da se u tom javnom registru nepokretnosti uspostavi pređašnje stanje kakvo je bilo pre zaključenja navedenog ugovora o poklonu. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 91.500,0 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž Gž 654/22 od 20.06.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužilje i preinačena prvostepena presuda u delu odluke o primarnom tužbenom zahtevu tako što je utvrđeno da je ništav ugovor o poklonu zaključen u Beogradu 30.08.2013. godine između tužilje kao poklonodavca i tužene kao poklonoprimca, overen kod Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici pod Ov 3 broj 2742/2013 od 30.08.2013. godine i da je tužilja na osnovu presude ovlašćena da izvrši odgovarajući upis promene stvarnih prava na nepokretnosti u RGZ SKN Sremska Mitrovica, list nepokretnosti broj ... k.o. ..., kč. broj ... i ..., na način da se u tom javnom registru nepokretnosti uspostavi pređašnje stanje kakvo je bilo pre zaključenja ugovora o poklonu, dok je u delu odluke o eventualnom tužbenom zahtevu kojim je tužilja tražila da se poništi navedeni ugovor o poklonu prvostepena presuda ukinuta, a tužena je obavezana da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 407.350,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužilji na ime troškova žalbenog postupka iznos od 128.260,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na članove 403. i 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova za njegov sastav.

S`obzirom na to da je drugostepeni sud nakon otvaranja rasprave odlučio o žalbi tužilje tako što je prvostepenu presudu delimično preinačnio i usvojio primarni tužbeni zahtev, a delimično ukinuo, Vrhovni sud je prethodno ocenjujući dozvoljenost revizije, našao da je revizija dozvoljena u smislu člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23, u daljem tekstu: ZPP), pa nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući pravnosnažnu drugostepenu presudu u pobijanom delu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka iz člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP koje mogu biti revizijski razlog. Revident se paušalno poziva na učinjenu bitnu povredu iz člana 374. stav 1. ZPP u postupku pred drugostepenim sudom, ali ne ukazuje ni na jednu konkretnu povredu postupka od strane drugostepenog suda.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio drugostepeni sud nakon održane rasprave, na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju Prvog osnovnog suda u Beogradu O 8173/13 od 21.06.2013. godine parnične stranke su oglašene za nasledike iza pokojnog VV bivšeg iz ... sa po ½ idealnog dela zaostavštine koju čini njegov suvlasnički udeo od ¼ idealnog dela k.č. broj ... k.o. ..., zemljište pod zgradom - objektom površine 49 m2, zemljište pod zgradom - objektom površine 73 m2, zemljište pod zgradom - objektom površine 99 m2, ostalo veštački stvoreno neplodno površine 6 ari i 16 m2 i pravom susvojine na suvlasničkom udelu na tri pomoćne zgrade postojeće na parceli broj ..., pošto su se u ostavinskom postupku prihvatile svog naslednog dela. Tužena je i pre pokretanja ostavinskog postupka bila suvlasnik sa 3/8 idealna dela predmetne nepokretnosti iza svog pokojnog oca GG. Po završetku ostavinskog ročišta, istog dana 21.06.2013. godine, tužilja je sa suprugom tužene DD i advokatom Aleksandarom Ilićem otišla u kancelariju ovog advokata gde je neko od zaposlnih pod njegovim nadzorom sačinio specijalno punomoćje po kojem je tužilja ovlastila DD da u njeno ime i za njen račun može zaključiti sa trećim licem po sopstvenom izboru ugovor o kupoprodaji ili ugovor o poklonu i njima izvršiti prenos prava svojine/prava korišćenja na 1/8 idealnih delova na nepokretnosti koju je stekla po osnovu navedenog rešenja o nasleđivanju. Istog dana pred Drugim osnovnim sudom u Beogradu tužilja je overila ovo specijalno punomoćje pod brojem Ov I 26054/2013. Tužilja tada u advokatskoj kancelariji nije ništa pitala u vezi sa punomoćjem iz razloga što je neposredno pre toga bila na ostavinskoj raspravi na kojoj se prihvatila svog naslednog dela iza pok. VV, a sa DD se dogovorila da on, pošto je mlađi, preuzme na sebe sve kako bi se ostavinsko rešenje sprovelo u javnim knjigama, pa je mislila da se ono odnosi na to. Po osnovu tog specijalnog punomoćja DD je u ime i za račun tužilje zaključio sa svojom suprugom - ovde tuženom, ugovor o poklonu predmetne nepokretnosti 30.08.2013. godine, koji je overen kod Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici pod brojem Ov 3 2742/2013. Kao vlasnik cele predmetne nepokretnosti, tužena ju je prodala 30.09.2013. godine trećem licu po ugovorenoj ceni od 3.800.000,00 dinara, ugovorom overenim kod istog suda pod brojem Ov 3127/2013. Među parničnim strankama nije postojao dogovor da nasleđenu nepokretnost zajedno prodaju, pa da tužilji bude isplaćen njen suvlasnički deo. Tužilja je nameravala da svoj suvlasnički deo proda ali putem svog advokata i nikada nije imala nameru da ga pokloni tuženoj jer ima svoju ćerku i unuke. Tužilji se obraćao punomoćnik tužene advokat Aleksandar Ilić sa pismenom ponudom da joj tužena isplati njen nasledni suvlasnički deo u iznosu od 4.375 evra. Na navedenu ponudu tužilja je odgovorila 21.01.2014. godine, navodeći da ponuda nije prihvatljiva.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom članova 749. i 751. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) smatrao da je specijalno punomoćje koje je tužilja dala suprugu tužene po svojoj suštini ugovor o nalogu, te kako je isto potpisano od strane tužilje i sudski overeno, da je i ugovor o poklonu koji je u njeno ime i za njen račun na osnovu ovog punomoćja zaključio suprug tužene pravno valjan i važeći pravni posao u pogledu čijeg zaključenja su se parnične stranke sve prethodno dogovorile sa suprugom tužene, nalazeći da zato nema uslova za utvrđivanje ništavost ovog ugovora primenom člana 103. ZOO, niti za njegov poništaj primenom člana 112. ZOO. Prema obrazloženju prvostepenog suda, tužilja i DD su se dogovorili da prodaju celokupnu nepokretnost, što je logično i uobičajeno kada se radi o suvlasništvu, iz kog razloga je tužilji ponuđen novčani iznos na ime njenog suvlasničkog dela shodno dobijenoj kupoprodajnoj ceni prema stanju na tržištu nepokretnosti u Sremskoj Mitrovici. Tužiljine navode da nije želela da pokloni svoj nasledni deo tuženoj s obzirom na to da joj ga nije ustupila u ostavinskom postupku sud nije prihvatio, jer je ocenio logičnim da se tužilja prihvati svog naslednog dela kako bi ostvarila pravo na isplatu suvlasničkog dela po prodaji cele nepokretnosti.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i utvrdio da je ništav ugovor o poklonu između tužilje kao poklonodavca i tužene kao poklonoprimaca primenom članova 52. i 53. ZOO, te da je tužilja ovlašćena da u katastru nepokretnosti uspostavi pređašnje stanje, dok je u delu odluke o eventualnom tužbenom zahtevu kojim je traženo da se ugovor o poklonu poništi, prvostepenu presudu ukinuo. Ocenom izvedenih dokaza, drugostepeni sud je izveo činjenično- pravni zaključak da je predmetni ugovor sa formalne strane pravno valjan jer je zaključen na osnovu sudski overenog specijalnog punomoćja i sam je overen, ali da kod tužilje nije postojala namera darežljivosti kao bitan elemenat ovog pravnog posla, te da postoji razlika između stvarne i izražene volje ugovarača prilikom zaključenja ugovora o poklonu, s obzirom da tužilja nija imala nameru da iz dobročinih pobuda pokloni tuženoj svoj suvlasnički udeo na nasleđenoj nepokretnosti.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

U konkretnom slučaju radi se o pravnom poslu kojim poklonodavac daje ili obećava poklonoprimcu besplatno i dobrovoljno neku imovinsku vrednost, a poklonoprimac to prima ili prihvata, u smislu pravnih pravila iz paragrafa 561- 568 Srpskog građanskog zakonika, koji se primenjuje na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06. arila 1941. godine za vreme neprijateljske okupacije ("Službeni list FNRJ", br. 86 od 25. oktobra 1946, 105 od 27. decembra 1946, 96 od 12. novembra 1947 - obavezno tumačenje). Za ovaj ugovor je od bitnog značaja da između stranaka postoji saglasnost o predmetu poklona i da se taj predmet primi na poklon. Radi se o dobročinom ugovoru bez naknade i zato poklon treba da bude rezultat dobrovoljnog i slobodnog opredeljenja poklonodavca. Namera darežljivosti – volja da se poklon učini predstavlja bitan element ugovora o poklonu, a pobuda za zaključenje ugovora ulazi u sam osnov ugovora.

Prema članu 52. ZOO, ako osnov ne postoji ili je nedopušten, ugovor je ništav. Prema članu 53. istog zakona, pobude iz kojih je ugovor zaključen ne utiču na njegovu punovažnost, ali ako je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovarača da zaključi ugovor, iako je to drugi ugovarač znao ili mogao znati, ugovor će biti bez dejstva. Ugovor bez naknade nema pravno dejstvo i kada drugi ugovarač nije znao da je nedopuštena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovarača.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je ugovor o poklonu koji je zaključen između parničnih stranaka ništav pravni posao zbog nedopuštene pobude i osnova za zaključenje ovog ugovora na osnovu članova 52. i 53. ZOO. Zaključak suda o nepostojanju namere darežljivoti tužilje kao poklonodavca, odnosno o postojanju razlike između njene stvarne i izražene volje prilikom zaključenja ugovora o poklonu koji je predmet spora, proizilazi iz sleda događaja koji su prethodili zaključenju ovog ugovora, a koje je drugostepeni sud utvrdio saslušanjem parničnih stranaka i ocenom svih izvedenih dokaza nakon održane rasprave pred ovim sudom. U prilog zaključku da nedostaje motiv i namera darežljivosti poklonodavca, kao i stvarna volja da se poklon učini je utvrđenje drugostepenog suda da je tužilja htela sama preko svog advokata da proda svoj suvlasnički udeo (a ne da ga pokloni tuženoj) nakon što suprug tužene sprovede ostavinsko rešenje u katastru nepokretnosti, na šta je ustvari želela da ga ovlasti. Imajući u vidu da nakon što se prihvatila svog naslednog dela na predmetnoj nepokretnosti isti nije ustupila tuženoj, a da je istog dana (posle ostavinske rasprave) sačinila navedeno specijalno punomoćje, upravo zbog poverenja u tuženu i njenog supruga. Učinila je grubi propust i nepažnju time što nije pročitala sadržinu punomoćja koje mu je potpisala i overila (kojim ga ja ovlastila da u njeno ime i za njen račun raspolaže teretno ili besteretno nasleđenim udelom nepokretnosti).

Suprug tužene nije ugovorna strana ugovora o poklonu, zbog čega su neosnovani navodi revizije da je i on morao biti obuhvaćen tužbom kao potpisnik ugovora.

Takođe, nisu osnovani ni navodi revizije da je zahtevom za utvrđenje ništavosti moralo da bude obuhvaćeno i specijalno punomoćje na osnovu koga je zaključen ugovor o poklonu, budući da je pravna valjanost punomoćja raspravljena kao prethodno pravno pitanje u smislu člana 12. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je bio neophodan tužilji za vođenje ove parnice, to je Vrhovni sud primenom člana 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić