.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 345/2023
29.06.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Glumac advokat iz ..., protiv tužene BB, preduzetnice - Frizerski salon „Dramatics“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Nenad Nenadović advokat iz ..., radi poništaja sporazuma o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2162/22 od 10.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 29.06.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2162/22 od 10.10.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2162/22 od 10.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 24/21 od 14.04.2022. godine kojom je poništen sporazum o prestanku radnog odnosa od 11.06.2018. godine zaključen između stranaka i obavezana tužena da vrati tužilju na rad u roku od osam dana od dana prijema pismenog otpravka presude (stav prvi izreke) i obavezana tužena da naknadi tužilji troškove postupka u iznosu od 145.000,00 dinara (stav drugi izreke). Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja je dala odgovor na reviziju i predložila da se ista odbije kao neosnovana, a tužena obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. i članom 441. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužene nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su 01.05.2016. godine zaključile ugovor o radu na osnovu kojeg je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme. Istog dana tužilja je potpisala i blanko sporazum o prestanku radnog odnosa. Početkom juna 2018. godine tužilji je usmeno saopšteno da će joj uskoro prestati radni odnos. Nakon tog saopštenja tužilja je 07.06.2018. godine u 19,15 časova svojim mobilnim telefonom fotografisala sporazum o prestanku radnog odnosa koji se nalazio u prostorijama frizerskog salona tužene, koji je bio potpisan ali u kojem nisu bili uneti podaci o datumu njegovog sačinjavanja i datumu prestanka radnog odnosa zaposlenog. Podaci da je sporazum sačinjen 11.06.2018. godine i da istog dana tužilji prestaje radni odnos uneti su naknadno u potpisani sporazum o prestanku radnog odnosa.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 177. Zakona o radu propisano je da radni odnos može prestati na osnovu pisanog sporazuma zaposlenog i poslodavca, koji je pre njegovog potpisivanja dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti.
Sporazum je zaključen kad poslodavac i zaposleni o tome postignu saglasnost. Saglasnost se odnosi kako na prestanak radnog odnosa, tako i na sva ostala pitanja u vezi s`tim. U konkretnom slučaju, ocenom izvedenih dokaza utvrđeno je da je tužilja sporazum o prestanku radnog odnosa potpisala istog dana kada je i zaključen ugovor o radu. U tada potpisanom sporazumu nije bio upisan datum njegovog zaključenja i datum prestanka radnog odnosa zaposlenog. Ti podaci su u blanko sporazumu (formular sa ostavljenim prostorom za unošenje podataka o datumu prestanka radnog odnosa) uneti naknadno, što ukazuje da u vreme prestanka radnog odnosa nije postojao sporazum stranaka da tužilji radni odnos prestane 11.06.2018. godine.
Po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Potpisani blanko sporazum o prestanku radnog odnosa ne predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa u smislu člana 177. Zakona o radu. Potpisivanje tog sporazuma prilikom zasnivanja radnog odnosa isključuje saglasnost stranaka o sporazumnom prestanku radnog odnosa tužilje. Ostalim navodima revidenta, osporava se utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što je u suprotnosti sa članom 407. stav 2. ZPP, zbog čega ti navodi nisu bili predmet ocene revizijskog suda.
Iz ovih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili nužni. Zato je zahtev tužilje za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
