U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nebojša Ivanović, advokat iz ..., protiv tuženog „NIS“ AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Miodrag Vojnović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3713/21 od 30.05.2022. godine, u sednici veća održanoj 01.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3713/21 od 30.05.2022. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2324/21 od 07.10.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 17.05.2013. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos kao nezakonito. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 28.500,00 dinara sa zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3713/21 od 30.05.2022. godine, žalba tužioca je usvojena, a žalba tuženog je delimično usvojena i rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u prvostepenoj presudi ukinuto i predmet u ovom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, dok je u preostalom delu žalba tuženog odbijena, a prvostepena presuda u preostalom delu, potvrđena.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti ima bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, jer drugostepeni sud nije pogrešno primenio odredbu člana 355. stav 4. ovog zakona, a što je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog do 24.05.2013. godine, kada mu je rešenjem tuženog od 17.05.2013. godine prestao radni odnos kao tehnološkom višku. Tužilac je po zanimanju diplomirani ekonomista, a bio je u radnom odnosu kod tuženog na poslovima prodavca kasir BS. Na osnovu ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu broj 6 od 20.06.2012. godine, tužiocu je izmenjen ugovor o radu tako što je raspoređen da obavlja poslove „samostalni saradnik za administrativnu i tehničku podršku“ u „NIS“-u, u odeljenju za administrativno tehnička pitanja. Tuženi je 20.03.2013. godine doneo Odluku o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih usled organizacionih promena, a 24.04.2013. godine i Program rešavanja viška zaposlenih. Izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 14.05.2013. godine, ukinute su organizacione jedinice i radna mesta, a između ostalog i Služba za administrativno tehnička pitanja i odnose sa zaposlenima, Funkcija za organizaciona pitanja, u koju je tužilac raspoređen Aneksom broj 6, zbog čega mu je tuženi dana 17.05.2013. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu kao tehnološkom višku. Pravnosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 79/19 od 07.02.2020. godine, poništen je kao nezakonit Aneks broj 6 ugovora o radu od 20.06.2012. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca, poništili rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezali tuženog da tužioca vrati na rad, ocenjujući da je to pravna posledica poništenog Aneksa ugovora o radu pravnosnažnom presudom, s obzirom da je vrednovanje prestanka potrebe za radom tužioca vršeno sa stanovišta poslova na koje je tužilac bio nezakonito raspoređen.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca.

Prema odredbi člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 32/13, važećeg u spornom periodu), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razllog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Tuženi je s pozivom na navedenu zakonsku odredbu, osporenim rešenjem tužiocu otkazao ugovor o radu, jer je nakon izvršenih organizacionih promena utvrđeno da je prestala potreba za njegovim radom na poslovima na kojima je on raspoređen Aneksom broj 6. Imajući u vidu da je kasnijom pravnosnažnom sudskom odlukom ovaj Aneks poništen (jer raspoređivanje tužioca nije bilo u skladu sa zakonom), to je nepravilno izvršeno i vrednovanje prestanka potrebe za radom tužioca, s obzirom da je vršeno sa stanovišta poslova na koje je nezakonito premešten, zbog čega su pravilno nižestepeni sudovi poništili osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu.

Suprotno navodima revizije, pravilno su sudovi obavezali tuženog i da tužioca vrati na rad, jer je to nužna pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu. Bez uticaja je na drugačiju odluku i navod revizije da su poslovi na kojima je tužilac radio pre nezakonitog raspoređivanja takođe ukinuto organizacionim promenama kod tuženog, jer ta činjenica ne može konvalidirati nezakonito ponašanje tuženog kao poslodavca koje je prethodilo donošenju osporenog rešenja.

Takođe, kako zakonitost aneksa ugovora o radu koji je tužilac zaključio sa tuženim predstavlja prethodno pitanje za odluku u postupku o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu, to suprotno navodima revizije, nezakonitost navedenog aneksa ima za posledicu poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Sa izloženog, Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Zahtev tuženog za naknadu revizijskih troškova je odbijen, imajući u vidu da tuženi po ovom pravnom leku nije uspeo, pa je primenom člana 165. stav 2. ZPP, doneta odluka kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić