Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca „Philip Morris Operations“ a.d. Niš, čiji je punomoćnik Nebojša Stanković, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja i naknade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3116/19 od 29.01.2020. godine, u sednici veća održanoj 14.02.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3116/19 od 29.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 4709/14 od 16.09.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade za isporučenu mehanizaciju isplati iznos od 59.829,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 06.09.2016. godine do isplate, dok je za veći iznos od dosuđenog do traženog iznosa od 899.516,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime duga po osnovu Ugovora o regulisanju međusobnih obaveza i potraživanja br. ../4 od 30.04.2004. godine, zaključenog 03.05.2004. godine, isplati iznos od 213.809,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2007. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 140.490,00 dinara.

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Nišu P 4709/14 od 20.03.2019. godine, stavom prvim izreke, ispravljenom rešenjem istog suda P 4709/14 od 24.04.2019. godine, odbačena je tužba u delu kojim je traženo da se utvrdi da su raskinuti Ugovor br. .. zaključen 29.03.2004. godine i Ugovor o regulisanju međusobnih obaveza i potraživanja od 30.04.2004. godine zaključeni između parničnih stranaka. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da su raskinuti Ugovor od 19.03.2002. godine, Ugovor br. ..-02 od 31.01.2002. godine i Ugovor od 27.12.2001. godine zaključeni između parničnih stranaka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3116/19 od 29.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu stava prvog izreke i u stavu trećem izreke, kao i dopunska presuda prvostepenog suda u stavu prvom izreke, i u delu stava drugog izreke koji se odnosi na Ugovor br. ..-02 od 31.01.2002. godine. Stavom drugim izreke, preinačena je dopunska presuda u delu stava drugog izreke, tako što je odbačena tužba u delu kojim je traženo da se utvrdi da su raskinuti Ugovor od 19.03.2002. godine i Ugovor od 27.12.2001. godine zaključeni između parničnih stranaka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011…55/2014), koji se u konkretnom slučaju ne može primeniti, u smislu člana 506. stav 1. tog zakona, ali koji je po sadržini istovetan odredbi člana 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS, broj 125/04 i 111/09, u daljem tekstu: ZPP).

Prema članu 395. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Iz navedenog proizlazi da Vrhovni sud može prihvatiti odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj pod uslovom da je takvo odlučivanje predložio apelacioni sud, što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Rešenjem R3 109/22 od 06.07.2022. godine, Apelacioni sud u Nišu je ocenio da nisu ispunjeni uslovi da se u smislu odredbe člana 395. ZPP odluči o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3116/19 od 29.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), a u vezi člana 23. stav 3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 22.06.2005. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 352.000,00 dinara. Podnseskom od 15.09.2016. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva na iznos od 899.516,00 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 16.09.2016. godine, dopunjenom 20.03.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 29.01.2020. godine. Na dan preinačenja tužbe, 1 evro je prema srednjem kursu Narodne banke Srbije iznosio 123,1655 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude (839.687,00 dinara) predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa 6.817,55 evra.

Prema članu 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona (01.02.2012. godine) sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09). Prema članu 23. stav 3. novela Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), objavljenih u „Službenom glasniku RS“, br. 55/14, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona (31.05.2014. godine)

U ovom slučaju, pravnosnažna drugostepena presuda koja se pobija revizijom doneta je 29.01.2020. godine, posle stupanja na snagu navedenih novela Zakona o parničnom postupku.

Kako se radi o postupku u kojem vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća- sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić