Presudom Višeg suda u Užicu Gž 121/22 od 07.11.2022. godine, ukinuta je prvostepna presuda i presuđeno tako da se obavezuju tužene da solidarno isplate tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 40.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 56.000,00 dinara, sa zateznom kamatom od 07.11.2022. godine do isplate. Za iznos preko dosuđenog tužbeni zahtev je odbijen, i to za iznos od 40.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, a na ime pretrpljenog straha iznos od 24.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Obavezani su tuženi da na ime naknade troškova postupka isplate tužilji iznos od 187.980,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, prvotužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Protiv pravnosnažne presude reviziju je izjavila i drugotužena zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom obavezani su tuženi da tužilji solidarano naknade nematerijalnu štetu zbog pretrpljenog fizičkog bola i straha u iznosima bliže navedenim u izreci drugostepene presude. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je pohađala Osnovnu školu „Đura Jakšić“ u ..., i dana 10.09.2018. godine doživela je povredu u okviru školskog kompleksa, na način bliže opisan u obrazloženju nižestepenih odluka. Drugostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza zaključio da postoji objektivna odgovornost tuženih od opasne stvari koja je bila uzrok povređivanja tužilje (neobezbeđen šaht), i to prvotužene kao vlasnika katastarske parcele na kojoj se nalazila opasna stvar, a drugotužene kao korisnika zgrade škole. Drugostepeni sud je utvrdio da postoji i doprinos tužilje nastanku štete od 20%. Iz navedenih razloga tuženi su obavezani da tužilji naknade nematerijalnu štetu u dosuđenim iznosima, primenom odredaba članova 173. i 174. ZOO-a.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji prvotužene kao izuzetno dozvoljenoj. Prvotužena u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pogledu njene odgovornosti za štetu koju je pretrpela tužilja, ali pogrešna primena materijalnog prava sama po sebi nije dovoljan razlog za odlučivanje o reviziji iz člana 404. ZPP-a. Takođe, prvotužena ukazuje na isključivu odgovornost tužilje za nastalu štetu, što je u domenu utvrđenog činjeničnog stanja prema kom je utvrđen doprinos tužilje od 20%, a Vrhovni sud nema ovlašćenja da ispituje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja po reviziji iz člana 404. ZPP-a. Imajući u vidu da se prvotužena u reviziji ne poziva na drugačiju sudsku praksu povodom istog ili sličnog pravnog pitanja, to se zaključuje da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije prvotužene na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužba je podneta 24.05.2019. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 160.000,00 dinara.

Prema članu 468. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija prvotužene nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.

Zato je na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Iz istih razloga odbačena je i revizija drugotužene. Radi se o sporu male vrednosti, a drugotužena u reviziji ne predlaže se o reviziji odlučuje po odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku. Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je drugostepeni sud ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o tužbenom zahtevu, iz razloga što je u sporovima male vrednosti revizija isključena izričitom zakonskom odredbom, zbog prirode spora, pa nije moguće primeniti odredbu člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku.

Zato je na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić