Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 39/23 od 07.03.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužioca u Vršcu KT 213/21 izjavljena dana 17.01.2023. godine, pa je presuda Osnovnog suda u Vršcu K 247/22 od 12.12.2022. godine, ispravljena rešenjem K 247/22 od 11.01.2023. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Vrhovni javni tužilac zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i utvrdi da je pobijanim presudama povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca braniocu okrivljenog AA, advokatu Branislavu Dangubiću, pa je održao sednicu veća, u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP, o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke, pa je, nakon što je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca podnet i po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužilaštva je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a razlozi presude su potpuno nejasni u znatnoj meri protivrečni.

Optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Vršcu KT 213/21 od 15.04.2022. godine, koji je izmenjen u činjeničnom opisu radnji izvršenja na glavnom pretresu pred Osnovnim sudom u Vršcu u predmetu K 247/22 dana 12.12.2022. godine okrivljenom AA stavljeno je na teret, između ostalog, da je neutvrđenog dana januara meseca 2020. godine, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima upotrebio kao prave lažne isprave i to naloge za službena putovanja na način bliže opisan u optužnom aktu sa datumom prvog naloga 01.12.2016. godine i poslednjeg od 31.01.2017. godine, a koje je prethodno napravio i upotrebio na način bliže opisan u optužnom aktu, iz čega jasno proizilaze svi elementi krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ – radnja pravljenja lažne isprave – putnih naloga i radnja upotrebe tih lažnih isprava.

U obrazloženju prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonisti na strani 13. stav 5. navedeno je „nema dokaza čak ni da je okrivljeni i znao da se na istim putnim nalozima ne nalazi potpis oštećenog, da oštećeni nije isto potpisao. Okrivljeni jeste dao nalog da se isti putni nalozi daju veštaku na veštačenje i jeste upotrebio iste naloge. Međutim, nema nikakvog dokaza da je okrivljeni uopšte i znao da iste naloge nije potpisao oštećeni, već neko drugi“. U obrazloženju te presude na strani 13. u stavu 1. navedeno je da je sud iz nalaza i mišljenja veštaka – grafologa Jovana Krstića utvrdio da „naloge za isplatu za decembar 2016. godine i januar 2017. godine pod prezimenom VV jeste svojeručno potpisao okrivljeni AA“.

Po nalaženju Vrhovnog suda, imajući u vidu da je prvostepeni sud iz nalaza i mišljenja veštaka izveo zaključak da je okrivljeni AA potpisao naloge za službena putovanja, nejasno je na osnovu čega je sud zaključio da nema dokaza da je okrivljeni znao da se na istim putnim nalozima ne nalazi potpis oštećenog, da oštećeni nije iste potpisao, a zbog čega bi bio isključen umišljaj okrivljenog da upotrebi falsifikovanu ispravu, zbog čega su razlozi prvostepene presude nejasni i u znatnoj meri protivrečni.

Nadalje, u obrazloženju drugostepene presude sud je propustio da iznese svoj stav o tome da li su isprave koje su predmet optužnog akta falsifikovane, iako se u optužnom aktu jasno kao radnje izvršenja navode kako upotreba lažnih isprava, tako i radnja sačinjavanja lažnih isprava, zbog čega, po stavu Vrhovnog suda, ta presuda ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama.

Imajući u vidu da su razlozi dati u prvostepenoj presudi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a da obrazloženje drugostepene presude ne sadrži razloge o odlučnim činjenicama, po nalaženju Vrhovnog suda pobijane presude donete su uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca ukazuje, pa je ovaj sud, postupajući u smislu člana 493. ZKP, ne dirajući u pravnosnažnost odluka, usvojio podneti zahtev i konstatovao da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona, u korist okrivljenog AA - član 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 3. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić