.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 7551/2021
23.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, dr Ilije Zindovića i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Radomir Vujičić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Divna Popović advokat iz ..., radi isplate duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1227/21 od 27.05.2021. godine, na sednici održanoj 23.02.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1227/21 od 27.05.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1227/21 od 27.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 2/20 od 16.03.2021. godine usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da isplati tužiocu iznose od: 4.200 evra po osnovu ugovora o zajmu od 16.01.2010. godine i 5.120 evra po osnovu ugovora o zajmu od 16.02.2010. godine, oba u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena, i to na prvi iznos od 16.03.2010. godine, a na drugi iznos od 16.02.2010. godine do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 76.757,20 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1227/21 od 27.05.2021. godine žalba tuženog je delimično usvojena i pomenuta prvostepena presuda preinačena u pogledu kamate, tako što je na dosuđeni iznos glavnice od 4.200 evra dosuđena kamata po stopi Evropske centralne banke za period od 16.03.2010. godine do 25.12.2012. godine, dok je u preostalom delu prvostepena presuda potvrđena, a žalba odbijena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na razloge iz člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva.
Predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom u ovom postupku je isplata iznosa od 4.200 evra po ugovoru od 16.01.2010. godine i 5.120 evra po osnovu ugovora od 16.02.2010. godine. Odluka o usvajanju tužbenog zahteva obrazložena je time što tuženi nije ponudio nijedan valjan dokaz kojim bi osporio tvrdnje tužioca u pogledu osnova potraživanja, odnosno kojim bi dokazao svoje navode o datumu i razlogu primanja novca i potpisivanja priznanica, jer ni njegov nedosledan i protivrečan iskaz nije mogao biti prihvaćen. Ponavljanje navoda već iznošenih u žalbi i ocenjenih od strane drugostepenog suda (o postojanju priznanice od 16.11.2009. godine, koja je dostavljena uz žalbu), ukazuje na to da se izjavljena revizija odnosi na konkretno činjenično stanje u ovoj parnici, a ne na sporno pravno pitanje koje bi bilo od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana ili bi zahtevalo novo tumačenje prava. Pošto revident ne ukazuje ni na sudske odluke kojima je, eventualno, drugačije odlučeno u istovrsnom sporu, odlučeno kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije i u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i ocenio da u smislu tih zakonskih odredaba revizija nije dozvoljena.
Naime, Zakonom o parničnom postupku je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (član 403. stav 3) kao i da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presude i odlučio o zahtevima stranaka (član 403. stav 2. tačka 2). U konkretnom slučaju revizijom se pobija odluka u imovinsko-pravnom sporu čije je vrednost 9.320 evra ukupno, pa je po tom osnovu revizija nedozvoljena, jer je vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ispod 40.000 evra u smislu člana 403. stav 3. ZPP. Činjenica što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, ne utiče na drugačiji zaključak, pošto se preinačenje odnosilo samo na odluku o sporednom potraživanju - zakonskoj zateznoj kamati na iznos glavnog duga od 4.200 evra (drugostepeni sud se kretao u okviru navoda žalbe, imajući u vidu da nijedna od stranaka nije ukazivala da odluka koja se odnosi na isplatu duga od 5.120 evra ne sadrži datum dospelosti) i da protiv odluke o sporednom potraživanju revizija nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog je Vrhovni kasacioni sud odbacio reviziju kao nedozvoljenu stavom drugim izreke ovog rešenja, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
