Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.91/22 od 08.03.2022.godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Sjenici K.br.115/21 od 18.11.2021.godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA-advokat Rodoljub Marinković, zbog povrede zakona iz člana 16.,419.,425.,426., 427.,428.stav 8.,438.stav 2. tačka 1), 438. stav 2. tačka 2) i 3) i 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine pobijane presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4 ZKP, branilac okrivljenog ističe da je okrivljeni obavezan da oštećenom nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu od 132.000,00 dinara, ali da je bilo osnova da se okrivljeni oslobodi od plaćanja troškova krivičnog postupka, imajući u vidu da je nezaposleno lice, porodičan čovek, otac troje maloletne dece, te da živi od socijalne pomoći.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP, određeno je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je stavom 2. tačka 7) istog člana propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu veštaku, nagradu stručnom savetniku, nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP je propisano da kad sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, dok je stavom 4. istog člana propisano da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da nadoknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i 9) ZKP, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koja je on dužan da izdržava.

Po oceni Vrhovnog suda, prvostepeni sud nije postupio protivno odredbama člana 441. stav 4. ZKP, jer iz odredbe člana 264. stav 4. ZKP proizilazi da je oslobođenje okrivljenog od dužnosti da nadoknadi troškove krivičnog postupka fakultativnog, a ne obavezujućeg karaktera, pa je na oceni suda da u svakom konkretnom slučaju proceni da li postoji osnov da se okrivljeni osloboditi od plaćanja troškova ili ne, što navode branioca u ovom delu čini neosnovanim.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povrede zakona iz člana 16.,419.,425.,426., 427.,428.stav 8., 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP. Kako navedene povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu ovih povreda nije upuštao.

Branilac okrivljenog ukazuje na povredu člana 438 stav 2 tačka 1 ZKP, ali uopšte ne navodi koji dokaz smatra nezakonitim, pa u tom delu zahtev nema propisan sadržaj. U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog navodi da kod okrivljenog nije postojala namera da pribavi protivpravnu imovinsku korist, da je sporan iznos koji je naveden u optužnom aktu, da sud nije na pouzdan način utvrdio stvarno potraživanje oštećenog, pri tome detaljno analizirajući sadržinu predmetnih ugovora koje je zaključivao okrivljeni, čime osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić