Istom presudom na osnovu člana 91. i 92. KZ od okrivljenog AA je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom u iznosu od 4.578.950,00 (četiri miliona petsto sedamdeset osam hiljada devetsto pedeset) dinara, koju je dužan da uplati u budžet Republike Srbije u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Pored toga, istom presudom, okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 223.696,14 dinara, kao i iznos od 5.000,00 dinara na ime sudskog paušala, u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 380/23 od 02.08.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba VJT u Novom Sadu i branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Todorović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne drugostepene presude Kž1 380/23 od 02.08.2023. godine, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi i protiv prvostepene i protiv drugostepene odluke, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, kao i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude ili ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je delimično osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Todorovića, ukazuje da je pobijanim presudama povređena odredba člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 91. KZ i 92. KZ na štetu okrivljenog, na taj način što je sud od okrivljenog fizičkog lica AA oduzeo imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom.

U izreci prvostepene presude navedeno je da je okrivljeni u uračunljivom stanju i sa umišljajem, u zejednici i po prethodnom dogovoru sa sada pok.BB kao odgovornim licem – direktorom „Tisa komerc“ DOO Novi Kneževac, a okr. AA kao faktički odgovorno lice „Tisa komerc“ DOO, u nameri da za DOO „Tisa komerc“ pribavi protivpravnu imovinsku korist grubo povredio ovlašćenja u pogledu upravljanja i raspolaganja imovinom, tako što je navedeno DOO upotrebio za postizanje cilja koji je inače zabranjen, a što je protivno čl.18. st.2. tač.1) Zakona o privrednim društvima, iskorišćavanjem svojih ovlašćenja.... na način što je sad pok.BB potpisivala poslovnu dokumentaciju svog DOO koju je sačinjavao okr.AA i koji je u ime i za račun DOO „Tisa komerc“ vršio eksploataciju nemetalične mineralne sirovine – građevinskog peska, a potom pesak prodavao privrednim društvima....po fakturama – otpremnicama koje je potpisivala sada pok.BB i to...., na koji način je na parcelama K.O. Novi Kneževac br. .. i .. vlasništvo DOO „Tisa komerc“ Novi Kneževac izvršena eksploatacija 22.468m3 peska i pribavljena protivpravna imovinska korist za DOO “Tisa komerc“ u ukupnom iznosu od 4.578.950,00 dinara. Suprotno navodu da je imovinska korist pribavljena za pravno lice - DOO „Tisa komerc“, prvostepeni sud je u drugom stavu izreke odlučio da se na osnovu člana 91. i 92. KZ, imovinska korist u ukupnom iznosu od 4.578.950,00 dinara oduzima od okrivljenog.

Odredbom člana 91. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom, dok je stavom 2. istog člana propisano da će se korist iz stava 1. ovog člana oduzeti pod uslovima predviđenim ovim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela.

Odredbom člana 92. stav 2. KZ propisano je da će se imovinska korist probavljena krivičnim delom oduzeti i od pravnog ili fizičkog lica na koja je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovani su navodi branioca okrivljenog da je sud pogrešnom primenom člana 92. stav 2. KZ, u situaciji kada je utvrdio da je protivpravna imovinska korist stečena za drugog – pravno lice „Tisa komerc“ DOO Novi Kneževac, oduzeo imovinsku korist od okrivljenog AA kao fizičkog lica.

Navedenu povredu zakona, nije otklonio ni drugostepeni sud povodom žalbe branioca okrivljenog AA, već je potvrdio odluku prvostepenog suda, na koji način su pravnosnažnim presudama povređene odredbe krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 91. i 92 stav 2. KZ.

Stoga je Vrhovni sud, imajući u vidu navedeno, usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti kao delimično osnovan i preinačio pravnosnažne presude u delu odluke o oduzimanju imovinske koristi, tako što je oduzeo imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom od pravnog lica „Tisa komerc“ DOO Novi Kneževac, na osnovu člana 91. KZ i 92. stav 3. KZ, u iznosu od 4.578.950,00 (četiri miliona petsto sedamdeset osam hiljada devetsto pedeset) dinara i obavezao privredno društvo da navedeni iznos uplati u budžet Republike Srbije u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, na koji način je otklonjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 91. i 92 stav 2. KZ.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na taj način što je okrivljeni prethodno pravnosnažno osuđen za privredni prestup i oglašen odgovornim za prekršaj, povodom identičnih okolnosti, čime je povređeno načelo ne bis in idem.

Branilac u pogledu istaknutih okolnosti navodi stav koji je u svojoj odluci zauzeo Evropski sud za ljudska prava u predmetu Zolotukin protiv Rusije, te ističe jasne standarde koje nacionalni sudovi moraju poštovati kada razmatraju pitanje primene ovog načela. Branilac okrivljenog ističe, da se u konkretnoj situaciji radi o istoj radnji izvršenja za koju je okrivljeni osuđen u prekršajnom postupku, kao i u postupku po privrednim prestupima, te da je u pitanju kontinuirana radnja eksploatacije mineralnih sirovina bez prethodnog pribavljanja saglasnosti u vidu rešenja nadležnog organa, te da postoji jedinstvo vremena i prostora, nezavisno od toga sa koje parcele se vrši eksploatacija.

Iznete navode Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola 7. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je propisano da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog kog je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.

Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Presudom Prekršajnog suda u Kikindi Odeljenje suda u Novom Kneževcu Pr br. 747/18 od 22.05.2018. godine, AA je oglašen odgovornim i osuđen što je kao preduzetnik osnivač građevinske radnje „Miša Senta“ ...vršio eksploataciju mineralne sirovine peska sa obradivog poljoprivrednog zemljišta, koje je njegovo vlasništvo parcele broj .., čija je ukupna površina 2,5960 ha, koja je po kulturi njiva treće klase upisana u list nepokretnosti broj .. za K.O. Novi Kneževac, bez prethodno pribavljene saglasnosti Ministarstva poljoprivrede i bez plaćene naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta, što je kontatovano dana 16.03.2018. godine prilikom nadzora od strane republičkog poljoprivrednog inspektora, čime je kao preduzetnik učinio prekršaj iz člana 85. stav 1. tačka 4) u vezi stava 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Osim toga okrivljeni AA je presudom Privrednog suda u Subotici PK 883/2018 od 12.11.2020. godine, oglašen odgovornim i uslovno osuđen što je u vremenskom periodu od 24.10.2015. – 31.12.2017. godine organizovao radove na eksploataciji peska na lokalitetu „Veliki salaš“ Filić na parcelama br. .., .. i .. KO Novi Knaževac bez odobrenja nadležnog Ministarstva, a što je suprotno čl.68 stav 1. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Sl.glasnik RS“ br.101/15).

Nakon donošenja navedene presude u prekršajnom i privrednom postupku, okrivljeni je u predmetnom krivičnom postupku pobijanom presudom prvostepenog suda, koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom, oglašen krivim zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi u saizvršilaštvu iz člana 238. stav 1. tačka 4) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, što je u vremenskom periodu od početka 2014. godine do 08.03.2018. godine, u Novom Kneževcu, u uračunljivom stanju sa umišljajem, u zajednici i prethodnom dogovoru, sa sada pok.BB kao odgovornim licem – direktorom „Tisa komerc“ DOO Novi Kneževac, a okr. AA kao faktički odgovorno lice „Tisa komerc“ DOO, u nameri da za DOO „Tisa komerc“ pribavi protivpravnu imovinsku korist grubo povredio ovlašćenja u pogledu upravljanja i raspolaganja imovinom, tako što je navedeno DOO upotrebio za postizanje cilja koji je inače zabranjen, a što je protivno čl.18. st.2. tač.1) Zakona o privrednim društvima, iskorišćavanjem svojih ovlašćenja da zastupa i vodi poslovanje „Tisa komerc“ DOO Novi Kneževac, kao i da se stara o zakonitosti rada preduzeća, postupao protivno članu 56. i 57. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Sl.gl.RS“ br.88/11) i postupio suprotno čl.77. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Sl.gl.RS“ br.101/15), svestan da nemaju rešenje o odobrenju eksploatacije nemetaličnih mineralnih sirovina nadležnog organa, Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, izvršio eksploataciju nemetalične mineralne sirovine – građevinskog peska na pacelama potes „Filić“ kat.parcele br. .. i .. K.O. Novi Kneževac, na način što je sad pok.BB potpisivala poslovnu dokumentaciju svog DOO koju je sačinjavao okr.AA i koji je u ime i za račun DOO „Tisa komerc“ vršio eksploataciju nemetalične mineralne sirovine – građevinskog peska, a potom pesak prodavao privrednim društvima....po fakturama – otpremnicama koje je potpisivala sada pok.BB i to.... a kako bi prikrio ovakvu prodaju u poslovnoj dokumentaciji lažno prikazivao da se radi o troškovima utovara peska, na koji način je na parcelama K.O. Novi Kneževac br. .. i .. vlasništvo DOO „Tisa komerc“ Novi Kneževac izvršena eksploatacija 22.468m3 peska i pribavljena protivpravna imovinska korist za DOO “Tisa komerc“ u ukupnom iznosu od 4.578.950,00 dinara, što predstavlja poresku osnovicu bez obračunatog a naplaćenog poreza na istu.

Po oceni Vrhovnog suda, u situaciji kada je u vezi istog životnog događaja prekršajni i privredni sud doneo pravnosnažnu presudu, kod ocene da li je u pitanju stvar koja je već pravnosnažno presuđena, te da li shodno tome ima mesta donošenju presude kojom se optužba odbija, nužno je ceniti da li činjenični opis prekršaja i privrednog prestupa iz presuda prekršajnog i privrednog suda, obuhvata sve elemente koji su obuhvaćeni i činjeničnim opisom u dispozitivu optužnog akta za krivično delo koje je predmet optužbe.

Nesporna je činjenica da je u konkretnom slučaju u oba postupka reč o istom okrivljenom i o životnom događaju koji se odigrao u istom vremenskom okviru.

Međutim, iz činjeničnog opisa prekršaja i privrednog prestupa za koji je okrivljeni oglašen odgovornim i krivičnog dela za koje je oglašen krivim, proizilazi da ne postoji identitet izreka presuda u pogledu objekta krivičnog dela, jer su parcele sa kojih je vršena eksploatacija mineralne sirovine – građevinskog peska za koje je oglašen odgovornim odlukom prekršajnog i privrednog suda sve sasvim različite, a takođe nisu isti vlasnici parcela koje se pominju u tim odlukama jer su neke u vlasništvu preduzetnika građevinske radnje „Miša Senta“, a druge vlasništvo DOO „Tisa komerc“ Novi Kneževac.

Pobijanom krivičnom presudom osim nedozvoljene eksploatacije, obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim je i prodaja peska i prikrivanje prodaje lažnim prikazivanjem činjenica u poslovnoj dokumentaciji – da je vršen samo utovar peska, te da je navedeni iznos prikazao kao trošak za utovar peska, a ne i njegova prodaja, čime je za ovo DOO “Tisa komerc“ pribavljena imovinska korist u ukupnom iznosu od 4.578.950,00 dinara, za koju nije obračunat ni naplaćen porez.

Shodno tome, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju, ne postoji identitet kaznenih dela (idem) odnosno da je činjenični opis prekršaja iz člana 85. stav 1. tačka 4) u vezi stava 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu, kao i privrednog prestupa iz člana 68 stav 1. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Sl.glasnik RS“ br.101/15), za koje je okrivljeni odgovarao u prekršajnom i privrednom postupku, u bitnom različit od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 4) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, jer opis prekršaja i privrednog prestupa uopšte ne sadrži činjenice i radnje okrivljenog koje su opisane u izreci pravnosnažne pobijane presude kojom je okrivljeni oglašen krivim u predmetnom krivičnom postupku.

Kako činjenice koje su obuhvaćene izrekom presude Prekršajnog suda u Kikindi Pr br. 747/18 od 22.05.2018. godine, ni Privrednog suda u Subotici PK 883/18 od 12.11.2020.godine, na koju se poziva branilac, nisu identične onim činjenicama koje predstavljaju bitne elemente krivičnog dela obuhvaćene izrekom pobijane presude, u konkretnom slučaju, nisu ispunjena sva tri kriterijuma opšte poznata kao „Merila Engel“ Evropskog suda za ljudska prava, da bi se moglo govoriti o dvostrukosti postupka.

Vrhovni sud ukazuje i da krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim obuhvata i sticanje imovinske koristi povredom ovlašćenja u pogledu upravljanja, kao posledicu radnje koju je okrivljeni preduzeo, a koje nije obuhvaćeno prekršajem ni privrednim prestupom, za koja je okrivljeni oglašen odgovornim, to se ne može raditi o presuđenoj stvari, odnosno povredi načela ne bis in idem, kako se neosnovano u zahtevu navodi, pa time ni povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Osim toga, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali istu obrazlaže nepravilno utvrđenim činjeničnim stanjem u pogledu ostvarene koristi za privredno društvo koja u konkretnom slučaju može biti samo u visini od 5% od fakturisanog iznosa, kako je Zakonom o rudarstvu i predviđeno, te se ne mogu primeniti odredbe člana 18. stav 2. tačka 1) Zakona o privrednim društvima u krivičnom postupku u smislu proboja pravne ličnosti i ostvarivanja veće imovinske koristi, na koji način u tom delu branilac ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (čl. 440. ZKP). Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu ovih navoda branioca, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić