Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeni BB je upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 br.342/23 od 05.10.2023. godine, povodom žalbi okrivljenog AA i branioca okrivljenog, te po službenoj dužnosti, presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K br.479/21 od 10.05.2023. godine preinačena je samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je okrivljenom AA za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, zbog kog je prvostepenom presudom oglašen krivim, izrečena uslovna osuda, tako što mu je zadržana kao pravilno utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok su žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu u celosti i žalbe okrivljenog i njegovog branioca u preostalom delu odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačnom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Dejan Gajić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog na osnovu člana 19. stav 1. KZ osloboditi od optužbe, ili da ga primenom člana 19. stav 3. KZ oslobodi od kazne, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ni bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dejana Gajića ukazuje da je nižestepenim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da je u konkretnom slučaju bila nužna primena člana 19. KZ, jer se radi o odbrani koja je bila neophodno potrebna da okrivljeni od sebe i svog dobra odbije istovremeni neskrivljeni napad, a zbog čega je „jasno da je u konkretnom slučaju bilo reči o nužnoj odbrani okrivljenog iz člana 19. KZ“.

Odredbom člana 19. stav 2. KZ, propisano je da je nužna ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravni napad.

Iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je u vremu i na mestu bliže opisanom u izreci okrivljeni AA teško telesno povredio oštećenog BB na taj način što je prišao oštećenom koji je stajao kod šanka i zadao mu udarac zatvorenom šakom u predelu desnog oka i nosa, nakon čega se oštećeni zaneo i pridržao za fotelju, potom je istrčao iz lokala, te je mu je okrivljeni nakon toga zatvorenom šakom zadao još jedan udarac u desnu stranu lica, od kog udarca je oštećeni pao na beton ploču koja se nalazi u bašti kafića, a zatim je pokušao ponovo da mu zada udarac, ali je bio sprečen od strane prijatelja oštećenog, kojom prilikom je oštećeni zadobio teške telesne povrede bliže opisane u izreci, pri čemu je okrivljeni bio uračunljiv, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, te svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Kako, dakle, iz činjeničnog opisa radnji izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom oglašen krivim ne proizilazi da su radnje okrivljenog bile neophodno potrebne da od sebe odbije istovremeni protivpravni napad, već jasno proizilazi da je okrivljeni prišao oštećenom koji je stajao kod šanka i zadao mu udarac zatvorenom šakom u predelu desnog oka i nosa, a kada je oštećeni istrčao iz lokala, zadao mu je još jedan udarac zatvorenom šakom u predelu desne strane lica, od kog udarca je oštećeni pao na beton, nakon čega je ponovo pokušao da mu zada udarac, u čemu je bio sprečen, to po nalaženju ovoga suda u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 19. KZ, kako se to neosnovano predlaže u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, obzirom da okrivljeni očigledno krivično delo nije izvršio u nužnoj odbrani.

Iz navedenih razloga, nalazeći da nižestepenim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dejana Gajića, odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić