.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4619/2023
08.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Nadežde Vidić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Alanović, advokat iz ..., radi smetanja državine, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 6839/22 od 19.07.2022. godine, u sednici veća održanoj 08.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 6839/22 od 19.07.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu Gž 6839/22 od 19.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu Gž 6839/22 od 19.07.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca pa je preinačeno rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu P 9722/2021 od 31.03.2022. godine, tako što je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da su tuženi smetali tužioca u poslednjoj mirnoj državini nepokretnosti na način i u vreme, sve bliže određeno u izreci drugostepenog rešenja, naloženo je tuženima da prestanu sa takvim ili sličnim smetanjem državine pod pretnjom novčanog kažnjavanja i obavezani tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 92.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti rešenja do isplate i troškove žalbenog postupka u iznosu od 36.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Pravnosnažnim rešenjem, primenom materijalnog prava iz čl. 75-79. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa utvrđeno je da su tuženi smetali tužioca u poslednjoj mirnoj državini nepokretnosti bliže opisanoj u izreci, na taj način što su stavili dva lokota na ulaznu kapiju koja služi za ulazak vozila, istu zaključali katancem i promenili bravu na ulaznim vratima za pešake, na koji način su onemogućili tužioca da nesmetano uđe u posed nepokretnosti, koje koristi po osnovu usmenog ugovora o zakupu zaključenog sa pravnim prethodnikom zakupodavca. Tužiocu je pružena sudska zaštita u parnici zbog smetanja državine, iako je povratio državinu putem instituta samopomoći, tako što je presekao lokote na velikoj kapiji i promenio bravu na ulaznim vratima koja služi za ulaz pešaka i ušao u nesmetanu državinu objekta, jer pravnosnažno i izvršno rešenje kojim je utvrđen čin smetanja i naloženo tuženima da prestanu sa takvim ili sličnim smetanjem državine pod pretnjom novčanog kažnjavanja, omogućava tužiocu da, za slučaj ponovnog smetanja državine od strane tuženih, bez ponovnog iniciranja posesornog spora zaštiti posed od daljeg oduzimanja odnosno uznemiravanja, podnošenjm predloga za izvršenje.
Prema članu 450. Zakona o parničnom postupku, raspravljanje o tužbi zbog smetanja državine ograničeno je samo na raspravljanje i dokazivanje činjenica poslednjeg stanja državine i nastalog smetanja. Isključeno je raspravljanje o pravu na državinu, o pravnom osnovu, savesnosti državine ili o zahtevima za naknadu štete.
Shodno navednom, u konkretnom slučaju nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tuženi nisu uz reviziju dostavli pravnosnažna rešenja iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 452. stav 5. ZPP propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena. Kako se u konkretnom slučaju revizijom pobija odluka doneta u parnici zbog smetanja državine, to je revizija tuženih nedozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
