Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 51/22 od 20.04.2022. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, navodi revizije kojima se osporava visina štete, u koju je uračunata i zakonska zatezna kamata obračunata konformnom metodom, po oceni Vrhovnog suda opravdava odlučivanje o izjavljenoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, u svetlu pravnog shvatanja o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.04.2013. godine. Iz tog razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Opštinskog suda u Despotovcu P1 407/04 od 19.12.2005. godine, obavezan je tuženi Preduzeće za proizvodnju, promet DP „Resavica“ (bivši poslodavac tužilje) da joj na ime neisplaćene zarade i doprinosa isplati iznos od 458.924,42 dinara. Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu St 41/10 od 01.03.2010. godine, nad Preduzećem za proizvodnju i promet „Resavica“ otvoren je stečajni postupak. Zaključkom stečajnog suda od 02.09.2010. godine, tužilji kao stečajnom poveriocu je priznato potraživanje u iznosu od 458.924,42 dinara. Rešenjem Privrednog suda u Kragujevcu R4St 615/18 od 13.04.2018. godine, usvojen je prigovor tužilje i utvrđena je povreda prava tužilji na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Kragujevcu St 41/10 i naloženo stečajnom sudiji da u roku ne dužem od 4 meseca od prijema rešenja preduzme sve neophodne procesne radnje i mere za delotvorno ubrzanje postupka (pre svega postupka prodaje imovine stečajnog dužnika). Stečajni postupak nad Preduzećem za proizvodnju i promet „Resavica“ zaključen je rešenjem stečajnog sudije od 26.03.2019. godine, koje je postalo pravnosnažno 12.04.2019. godine. Usled nedostatka sredstava stečajnim poveriocima nije izvršena isplata. Prema izvodu iz APR od 10.02.2021. godine, Preduzeće za proizvodnju i promet „Resavica“ DP „Resavica u stečaju“ je društveno preduzeće sa udelom od 100%.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su o pravu tužilje na naknadu materijalne štete, prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku i odgovornosti tužene za tako nastalu štetu odlučili primenom odredbi člana 4., 22., 23., 26., 30. i 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i odredbi članova 155., 172. stav 1. i 185. Zakona o obligacionim odnosima.

Tužena odgovara za štetu kada tužilja, bivši zaposleni kod stečajnog dužnika – privrednog društva sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice nije naplatio svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, a pravnosnažnim rešenjem je utvrđeno da mu je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilja je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog potraživanja priznatog u stečajnom postupku, bez obzira na to što stečajni postupak još uvek nije okončan čak i kada je stečajni postupak u međuvremenu okončan (kao što je to u konkretnom slučaju). Isplatom naknade štete, tužena stupa u stečajni postupak na mesto oštećenog samo ako stečani postupak nije okončan, i u tom postupku može naplatiti svoje potraživanje u visini isplaćene naknade materijalne štete.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava pri određivanju visine štete, koju tužena ima obavezu da naknadi tužilji.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Zaključkom stečajnog sudije Privrednog suda u Kragujevcu St 41/10 od 02.09.2010. godine tužilji je priznato potraživanje u ukupnom iznosu od 458.924,42 dinara. Međutim, iz tako priznatog potraživanja ne može se utvrditi da li i koliko iznosi glavni dug, a koliko obračunata zakonska zatezna kamata i ako je obračunata na koji način je obračunata. Da li je obračun zakonske zatezne kamate izvršen primenom odredbe člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01), važećeg u vreme donošenja navedenog zaključka, a kojom je bilo propisano da se obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. tog zakona, primenom konformne metode.

Odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine), utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom. Nakon objavljivanja ove odluke zakonska zatezna kamata na iznos glavnog duga stečajnog dužnika, ovde tužioca, u stečajnom postupku nije obračunata primenom proporcionalne metode (prost interesni račun), budući da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da nije bilo izmene zaključka od 17.02.2010. godine.

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i tuženu obavezali da tužilji naknadi štetu u iznosu utvrđenom zaključkom stečajnog suda od 02.09.2010. godine.

Drugostepeni sud je prihvatio stanoviše prvostepenog suda, a u obrazloženju pobijane presude nije posebno cenio žalbene navode, koji navodi se osnovano ističu i u reviziji, da je potraživanje tužilje priznato zaključkom stečajnog suda od 02.09.2010. godine, bilo nužno korigovati u delu obračunate zakonske zatezne kamate u skladu sa odlukom Ustavnog suda (preračunati je primenom prostog interesnog računa) i članom 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu.

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova, po oceni Vrhovnog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, Zaključkom stečajnog suda St 41/10 od 02.09.2010. godine tužilji je priznato potraživanje u iznosu od ukupno 458.924,42 dinara. Iz prijave potraživanja tužilje stečajnom sudu od 28.04.2010. godine, proizlazi da je prijavila potraživanja po presudi Opštinskog suda u Despotovcu P1 407/04 od 19.12.2005. godine u iznosu od ukupno 384.887,52 dinara, od čega 129.024,80 dinara (na ime glavnog duga), 175.219,73 dinara (na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti stvarnog duga do otvaranja stečajnog postupka) i 80.642,99 dinara (na ime troškova parničnog postupka 52.787,00 dinara sa obračunatom kamatom).

. Kod iznetog ostalo je nejasno da li je na iznos glavnog duga od 129.024,80 dinara pripisana obračunata zakonska zatezna kamata konformnom metodom ili metodom prostog interesnog računa prema pravnom stavu Vrhovnog suda usvojenom na sednici Građanskog odeljenja od 02.04.2013. godine, zauzetog nakon Odluke Ustavnog suda. Naime, odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine (objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 73 od 27.07.2012. godine) utvrđeno je da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Službeni list SRJ“ broj 9/01) u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom.

Odredbom člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasniki RS“, br. 109/07,... i 103/15) propisano je da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata, donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto, obustaviće se. U konkretnom slučaju, Ustavni sud nije odredio način otklanjanja posledica nastalih primenom neustavne odredbe o načinu obračuna zatezne kamate primenom konformne metode.

Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda o sprovođenju izvršenja na osnovu izvršne isprave donete primenom neustavnog propisa, usvojenog na sednici Građanskog odeljenja ovog suda od 02.04.2013. godine čija je primena u ovom slučaju moguća po analogiji (stečaj je po svojoj prirodi, institut kolektivnog namirenja poverilaca generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika), ako izvršna isprava glasi na novčani iznos u kome je glavnici pripisana dospela kamata obračunata konformnom metodom po Zakonu koji je u tom delu proglašen neustavnim, sud će po službenoj dužnosti, izvršiti razgraničenje i novi obračun kamate izvršiti tako što će do 03.03.2001. godine primeniti konformni metod, od tada do 17.05.2011. godine metod prostog interesnog računa, a od tada pa nadalje po odredbama člana 2. i 3. Zakona o visini stope zatezne kamate.

Dakle, obračun kamate konformnom metodom praktično predstavlja obračun kamate na kamatu, a što je suprotno načelu zabrane anatocizma, sadržanom u članu 279. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i suštini zakonske zatezne kamate koja se od pretpostavljene štete pretvara u novčanu kaznu, čija visina znatno premašuje pretrepljenu stvarnu štetu, što nije dozvoljeno.

Saglasno navedenom, odredbe o zateznoj kamati su imperativne prirode, što znači da se kod prinudne naplate po službenoj dužnosti primenjuje kamatna stopa propisana zakonom za ceo period u kome se kamata obračunava. Imajući ovo u vidu, u situaciji kada je glavnici pripisana zatezna kamata obračunata po metodi koja je proglašena neustavnom, nužno je po službenoj dužnosti izvršiti razgraničenje i ponovo obračunati kamatu primenom metode prostog interesnog računa. U konkretnom slučaju to nije učinjeno u postupku stečaja, jer nakon donošenja zaključka od 17.02.2010. godine nije bilo novog obračuna kojim bi bila utvrđena ukupna visina tužiočevog potraživanja gde bi na glavni dug od 181.812,00 dinara bila obračunata zakonska zatezna kamata prostim interesnim računom i to: za period od dana dospelosti potraživanja utvrđenih pravnosnažnim presudama protiv dužnika do dana otvaranja postupka stečaja.

Kako nižestepeni sudovi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, nisu cenili pravilnost obračuna visine tražene kamate obračunate u kapitaliziranom iznosu na iznos glavnog potraživanja koja čini deo glavnog duga, to je u konkretnom slučaju činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Zato će prvostepeni sud u ponovnom postupku zatražiti od Privrednog suda u Valjevu, odnosno od stečajnog upravnika da izvrši obračun zakonske zatezne kamate iz Zaključka od 17.02.2010. godine u odnosu na tužioca od dana dospelosti njegovog potraživanja do dana otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa odlukom Ustavnog suda Uz 82/2009 od 12.07.2012. godine, odnosno metodom prostog interesnog računa i o tome sačiniti izveštaj.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će pouzdano utvrditi činjenično stanje, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od ishoda spora, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu napred izneto Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić