Apelacioni sud u Beogradu je pobijanim rešenjem odbio prigovor predlagača sa obrazloženjem da se sudski postupak na koji se odnosi prigovor predlagača ne smatra hitnim, te da ne postoji razlog koji bi ukazivao na potrebu odstupanja od pravnog standarda ustanovljenog u praksi Evropskog suda za ljudska prava, a prihvaćenoj i u praksi sudova Republike Srbije, po kojoj do povrede prava na suđenje u razumnom roku dolazi kada postupak traje duže od tri godine u jednoj instanci, pet godina u dve instance i 6 godina ukoliko ima mesta trostepenom odlučivanju. Pošto od dana podnošenja inicijalnog akta nisu protekli navedeni rokovi, usled čijeg protoka bi moglo da dođe do povrede prava predlagača na suđenje u razumnom roku, Apelacioni sud u Beogradu je zaključio da pravo predlagača u ovoj fazi postupka nije povređeno, imajući u vidu da posledica nepoštovanja instrukcionih rokova ne dovodi automatski do utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak Apelacionog suda u Beogradu da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda Gž1 1404/22.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja predlagača, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva. Slučajevi koji prema svojim okolnostima imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja zahtevaju naročitu marljivost u postupanju odnosno posebnu hitnost, te se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim.

U konkretnom slučaju, predlagač u žalbi ne navodi činjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju da je predmetni postupak hitan. Prioritetni predmeti u kojima se zahteva posebna hitnost u postupanju, kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava su: radni sporovi i sporovi u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju i invalidninu; porodični sporovi; postupci radi naknade štete za žrtve nesreće; predmeti koji se odnose na krivične postupke i lica u pritvoru; predmeti koji se odnose na policijsko nasilje i predmeti koji su hitni zbog ličnog svojstva podnosioca (lica sa invaliditetom, potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, lica koja boluju od neizlečive bolesti ili su u poodmaklom životnom dobu). Prioritetnim predmetima takođe se smatraju oni gde bi za podnosioca predstavke mogla da nastane nenadoknadiva šteta. Radni sporovi koji su prioritetni i u kojima se zahteva posebna hitnost u postupanju, imajući u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava, su sporovi o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U konkretnom slučaju, predmet je spora je isplata, pa je pravilan zaključak apelacionog suda da predmetni postupak ne spada u prioritetne.

Vrhovni sud je cenio navode žalbe kojima se ističe da je prilikom donošenja odluke Apelacioni sud u Beogradu prekoračio zakonom propisan rok od 9 meseci, ali je našao da su isti bez uticaja na donošenje drugačije odluke. Naime, zakonom propisani rokovi u kojima drugostepeni sud treba da odluči po žalbi stranke predstavljaju instrukcioni rok za sud, koji je dužan da poštuje redosled pri odlučivanju, kao i da prednost da hitnim predmetima, što ukazuje da nepoštovanje roka ne dovodi do posledica koje bi uslovile drugačiju ocenu osnovanosti prigovora za ubrzavanje postupka u konkretnom predmetu. Nepostupanje suda po instrukcionim rokovima ne dovodi automatski do utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku i ne dozvoljava odvojeno posmatranje tog roka u odnosu na celokupan postupak. Pravilna primena pravnog standarda suđenja u razumnom roku, između ostalog, podrazumeva analizu blagovremenosti suđenja u svim fazama postupka, kao i ocenu ukupne dužine trajanja suđenja. U konkretnom slučaju, postupak u dve instance traje pet godina, što znači da nije odstupljeno od pravnog standarda ustanovljenog u praksi Evropskog suda za ljudska prava. Eventualna kašnjenja u pojedinim fazama postupka ne dovode do automatske povrede prava na suđenje u razumnom roku ako postupak u celini ne traje nerazumno dugo, pa se neosnovano žalbom ukazuje da je dužina trajanja žalbenog postupka dovela do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Osim toga, prigovor je već ostvario svoju svrhu jer je doveo do ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1404/22, budući da je rasprava zakazana za 28.02.2024. godine.

Sa izloženog, primenom odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku po žalbi, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik Vrhovnog suda

Jasmina Vasović, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić