Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Goran Todorović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe shodno članu 423. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.

Vrhovni sud je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer iz opisa krivičnog dela datog u dispozitivu presude ne proizilaze elementi krivičnog dela koje se okrivljenom stavlja na teret, pri čemu u izreci prvostepene presude nije navedeno ni vreme izvršenja krivičnog dela, već je samo naveden datum izvršenja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika (KZ) propisano je da će se učinilac dela krađe iz člana 203. kazniti zatvorom od 1 do 8 godina, ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljenom stavljeno na teret da je „zajedno sa jednim od dva nepoznata lica došao do ulaznih vrata oštećene kladionice... gde su upotrebom podesnog alata i fizičke snage otvorili vrata, ušli u unutrašnjost objekta... otvorili fioku ispod pulta i uočili sef koji je bio zaključan... zatim uz pomoć podesnog alata – čekića i fizičke snage pokušao da obije sef koji se nalazio ispod pulta i u kome se nalazio novac kako bi sebi i tim nepoznatim licima pribavio protivpravnu imovinsku korist i to tako što je više puta tim čekićem udarao po sefu, a koje krivično delo nije dovršio... pri čemu je bio smanjeno uračunljiv, ali ne bitno, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a bio svestan da je njegovo delo zabranjeno“.

Po nalaženju Vrhovnog suda u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog datom u izreci prvostepene presude, koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom, navedeni su svi bitni elementi koji čine zakonsko obeležje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika, pri čemu izreka pravnosnažne presude sadrži kako objektivna obelžja krivičnog dela – da je okrivljeni upotrebom podesnog alata i fizičke snage otvorio vrata zatvorenog objekta oštećene kladionice, da je pokušao da obije sef koji se nalazio ispod pulta, upotrebom čekića kojim je udarao po sefu, tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela koje se odnosi na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, odnosno njegovu nameru da sebi i nepoznatim licima sa kojima je u predmetnom događaju učestovao pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Imajući u vidu navedeno, navodi branioca okrivljenog da u radnjama okrivljenog nisu ostvareni elementi krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika ocenjeni su kao neosnovani, a uz to vreme izvršenja krivičnog dela ne predstavlja bitno obeležje krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1. KZ pa su i u tom delu neosnovani navodi branioca da je time učinjena navedena povreda zakona.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 88. ZKP, imajući u vidu da se presuda zasniva na priznanju okrivljenog koje je nepotpuno jer je izostalo potpuno izjašnjenje okrivljenog o svim navodima optužbe.

Osim toga, u preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac je naveo da su navodi izneti u izreci prvostepene presude suprotni izvedenim dokazima i to pre svega video zapisu na kome se vidi da fizičkom snagom i čekićem na sef deluje NN lice konstitucije drugačije od okrivljenog Bojana Krstića, na koji način osporava utvrđeno činjenično stanje u prvostepenoj presudi i suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 88. i 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je u smislu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić