U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Milene Rašić, Svetlane Tomić Jokić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Aleksandra Jovanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 12 K. br. 373/22 od 03.10.2023. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1. br. 272/23 od 20.12.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 20.02.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Aleksandra Jovanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Leskovcu 12 K. br. 373/22 od 03.10.2023. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž1. br. 272/23 od 20.12.2023. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu 12 K. br. 373/22 od 03.10.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. u vezi člana 61. KZ, izrečena mu je uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1. br. 272/23 od 20.12.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca i presuda Osnovnog suda u Leskovcu 12 K. br. 373/22 od 03.10.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA – advokat Aleksandar Jovanović, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postpuka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Iako ne numeriše, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je prvostepeni sud prekoračio optužbu, na taj način što je izvršio izmenu činjeničnih navoda optužbe, i to u pogledu vremena - datuma izvršenja jedne od radnji, obzirom da je u optužnom aktu OJT Leskovac Kto 88/2022, Kt. 242/2022 od 18.03.2022. godine u desetom redu navedeno: „da je ... dana 04.08.2015. godine okončanu situaciju ...“, dok je u izreci presude u devetom redu navedeno: „dana 17.02.2016. godine okončanu situaciju...“.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je izreka prvostepene presude identična sa dispozitivom optužnog predloga javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu Kto 88/2022, Kt. 242/2022 od 18.03.2022. godine, koji je preciziran podneskom istog tužioca Kt. 242/2022 od 27.09.2023. godine, kako u pogledu objektivnih, tako i subjektivnih elemenata krivičnog dela iz člana 357. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen, iz kog razloga su potpuno neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje da je na štetu okrivljenog prekoračena optužba i time učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Naime, branilac okrivljenog prenebregava činjenicu da je javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu dana 02.10.2023. godine podneskom Kt br. 242/22 precizirao optužni akt, gde je između ostalog uneo i datum „17.02.2016. godine“.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog numeriše povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, navedenu povredu zakona obrazlaže navodima da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio činjenicu učešća okrivljenog u izvršenju krivičnog dela. U vezi sa iznetim, branilac osporava dokaznu vrednost nalaza i mišljenja veštaka elektro struke Zorana Lakićevića, navodima da veštak nije obavestio stranke o samom veštačenju, niti je pristupio licu mesta, utvrđivanju svih činjenica i okolnosti navodne razlike ugrađenih tipova kablova, već je tu navodnu činjenicu utvrdio iz dopisa broj 167 od 26.04.2016. godine. Takođe, branilac iznosi svoju verziju događaja, i sopstvenu ocenu izvedenih dokaza - zapisnika komisije o primopredaji i konačnom obračunu izvedenih radova broj 115/1 od 28.03.2016. godine, iskaza svedoka BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE.

Na opisani način, iako se branilac formalno poziva na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja povreda je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno u pobijanim pravnosnažnim presudama, iznoseći sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, sopstveno viđenje odlučnih činjenica koje iz tih dokaza proizlaze, suprotno oceni, činjeničnim utvrđenjima i zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, i na svojim činjeničnim zaključcima zasniva stav da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela za koje je oglašen krivim, kao i stav da je došlo do pogrešne odluke o krivičnoj sankciji.

Pored iznetog, branilac okrivljenog numeriše i obrazlaže povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP.

Kako član 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da je sud trebalo da tužbu, protivtužbu i presudu P 216/18 od 13.09.2018. godine i Pž br. 3485/20 od 15.07.2021. godine, koji se tiču građansko-pravnog odnosa oštećenog i trećih lica izuzme iz spisa predmeta i da isti predstavljaju nedozvoljene dokaze, a koja povreda zakona je, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca. Međutim, u obrazloženju zahteva, branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno sastoji označena povreda zakona, odnosno zbog čega su označeni dokazi nezakoniti.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva opredeljenje određene povrede zakona zbog koje okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek (član 485. stav 4. ZKP) i obrazloženje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona istaknuta u zahtevu.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Aleksandra Jovanovića, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić