.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9399/2023
06.09.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Katarina Bijelić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i „Addiko Bank“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Sanja Ćetković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene „Addiko Bank“ Beograd, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3170/22 od 13.07.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 06.09.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene „Addiko Bank“ a.d. Beograd, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3170/22 od 13.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 5140/12 od 30.09.2021. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 5140/12 od 08.12.2021. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništav i bez pravnog dejstva Sporazum o obezbeđenju novčanog potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti u vlasništvu založnog dužnika zaključen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu 28.07.2009. godine, pod br. I.VII. 11470/09. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se briše založno pravo – hipoteka na stanu broj .., površine 60 m2, koji se nalazi u Ulici ...broj .. u ..., u listu nepokretnosti broj .. KO ..., upisano 28.07.2009. godine. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je ništav i bez pravnog dejstva Sporazum o obezbeđenju novčanog potraživanja zasnivanjem založnog prava na nepokretnosti u vlasništvu založnog dužnika potpisan pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu 4-I. 48124/2010 29.03.2010. godine. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da se briše založno pravo – hipoteka na stanu broj .., površine 60 m2, koji se nalazi u Ulici ... broj .., u ..., u listu nepokretnosti broj .. KO ..., upisano 13.10.2010. godine. Stavom petim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplate 519.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3170/22 od 13.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene „Addiko Bank“ i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 5140/12 od 30.09.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda od 18.12.2021. godine, u stavovima prvom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je navedena ispravljena presuda u stavovima drugom i četvrtom izreke i tužba u tom delu odbačena. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene „Addiko Bank“ za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu stava prvog izreke, kojim je odbijena žalba drugotužene banke i potvrđena prvostepena presuda u stavovima, prvom, trećem i petom izreke tužena „Addiko Bank“ je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji po članu 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/2020) Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje,po odredbama člana 407. ZPP nije predviđena kao revizijski razlog.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena BB su u braku od 30.03.2003. godine. Na dane 28.07.2009. godine i 29.03.2010. godine, pred sudom su zaključeni sporni sporazumi o obezbeđenju novčanog potraživanja tužene „Addiko Bank“, kao poverioca prema privrednom društvu „Forum računari“, kao dužniku, koje je potpisala tužena BB, kao založni dužnik. Na osnovu spornih sporazuma upisane su u korist poverioca hipoteke na stanu broj .., površine 60 m2, u Ulici ... broj .. u ..., koji je teretno stečen u toku trajanja braka, a u javnoj evidenciji nepokretnosti bio upisan kao svojina založnog dužnika.
Nižestepeni sudovi odluku o osnovanosti zahteva za utvrđenje ništavosti zaključenih sporazuma zasnivaju na odredbama članova 171., 174., 176. i 180. Porodičnog zakona, te odredbama članova 2., 6. stav 2., 10. i 14. Zakona o hipoteci. Po ovim odredbama, treće lice ne može punovažno kontistuisati hipoteku na nepokretnosti u zajedničkoj svojini supružnika, bez njihove istovremene saglasnosti. Raspolaganje jednog supružnika celom nepokretnošću ne može se nadomestiti pretpostavkom prećutne saglasnosti ili naknadnim odobrenjem. Drugostepeni sud ceni kao neosnovan navod žalbe tužene vezan za načelo pouzdanja u podatake o nepokretnostima i pravima na njima upisanim u katastaru nepokretnosti, u smislu člana 6. Zakona o državnom premeru i katastru važećem u vreme uspostavljanja i upisa hipoteke, pošto se o ovom pitanju već izjasnio Ustavni sud u odluci Už 6193/18 od 19.07.2018. godine.
Vrhovni sud nalazi da se revizijom neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Neosnovano se revizijom ukazuje da je pobijanom presudom odlučeno o ništavosti rešenja sudova, što nije dozvoljeno.
Pobijanim delom pravnosnažne presude odlučeno je o ništavosti sporazuma kojim je konstituisano založno pravo na nepokretnostima, kao predviđenom načinu obezbeđenja novčanog potraživanja po članu 270. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/2004), koji je bio u primeni u vreme zaključenja sporazuma.
Po odredbama navedenog člana zakona, na predlog stranaka sud će odrediti ročište na kome će u zapisniku utvrditi sporazum stranaka o postojanju novčanog potraživanja i vremenu njegovog dospeća i njihovu saglasnost da se upisom založnog prava na nepokretnosti izvršnog dužnika obezbeđuje novčano potraživanje (stav 1.); potpisani zapisnik o sporazumu stranaka ima snagu sudskog poravnanja (stav 2).
Po članu 339. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...18/20) sudsko poravnanje može se pobijati samo tužbom.
Pobijanim delom pravnosnažne presude tužiocu je pravilno u parničnom postupku pružena sudska zaštita, u skladu sa citiranim zakonskim odredbama.
Polazeći od utvrđenja da je sporni stan teretno stečen u toku trajanja bračne zajednice tužioca i tužene BB, a da nema podataka da su oni zaključili bračni ugovor (član 188. Porodičnog zakona), niti da su izvršili sporazumnu deobu (član 179. Porodičnog zakona) zajednički stečene imovine u formi javnobeležnički potvrđene isprave, pravilno je odlučeno o punovažnosti sporazuma u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. Upis prava svojine jednog supružnika u javnoj evidenciji nepokretnosti ne može ga legitimisati kao isključivog vlasnika, već naprotiv važi zakonska pretpostavka o postojanju upisa zajedničke svojine na oba supružnika, u skladu sa odredbom člana 176. stav 2. Porodičnog zakona.
Tužena banka, čija delatnost je plasiranje novca na tržištu uz ostvarivanje naknade, ne može se pozivati sa uspehom na motive koji su opredelili tužioca i tuženu BB za upis svojine u javnoj evidenciji nepokretnosti isključivo na suprugu, pošto stepen pažnje koji se očekuje od banke u pravnom prometu u smislu člana 18. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, svakako podrazumeva poznavanje imperativnog pravnog režima vezanog za mogućnost punovažnog raspolaganja imovinom supružnika.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
