Protiv pravnosnažne drugostepene presude blagovremenu posebnu reviziju izjavila je tužena, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi novog tumačenja prava i radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa.

Prema članu 404. stav 1. Zakon o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevima tužilaca kao manjinskih akcionara za otkup akcija privrednog društva nad kojim je sprovođen postupak privatizacije. Predmetne akcije su tužioci, manjinski akcionari, stekli bez naknade u postupku privatizacije društvenog kapitala Budućnost AD Preševo. Nakon raskida Ugovora o prodaji društvenog kapitala koji je zaključen 27.06.2006. godine na osnovu odredaba Zakona o privatizaciji („Sl. glasnik RS“ br 38/01...123/07) između Agencije za privatizaciju, kao prodavca i Preduzeća za puteve Vranje AD Vranje, kao kupca kapitala, kapital koji je bio predmet prodaje, podeljen u akcije, i akcije stečene u postupku realizacije privatizacionog ugovora su prenete Agenciji za privatizaciju, a potom prenete i registrovane u Registar akcija i udela. Kao akcionar privrednog društva Budućnost AD Preševo je u Centralnom registru hartija od vrednosti - Jedinstvena evidencija akcionara je, prema izvodu od 15.12.2016. godine, Registar akcija i udela sa 437.364 akcije, odnosno 95,49% od ukupnog broja akcija 457.979, a fizička lica poseduju 4,38208% akcija. Tužioci su se obratili tuženom zahtevom od 17.10.2016. godine kao kontrolnom akcionaru u smislu člana 522. Zakona o privrednim društvima, radi otkupa akcija u njihovom vlasništvu, sa razloga što su ispunjeni uslovi za prinudni otkup akcija.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Revizijski navodi tuženog ne predstavljaju pravno relevantan osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe. Iskazanim stavom da manjinski akcionari društva u kom je kontrolni akcionar Republika Srbija imaju ista prava kao i drugi manjinski akcionari, predviđena odredbom člana 522. stav 1. Zakona o privrednim društvima na otkup akcija na pismeni zahtev manjinskog akcionara, od strane kontrolnog akcionara koji je stekao akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva, i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije, nižestepeni sudovi nisu odstupili od relevantne sudske prakse, niti revident na to ukazuje. Navedena odredba ne iziskuje novo tumačenje, pa ni u odnosu na odredbe Zakona o privatizaciji. Bez obzira na zaštitu opšteg interesa kao cilj Zakona o privatizaciji, konkretno pravno pitanje nije potrebno razmatrati kao pravno pitanje od opšteg interesa, kroz posebnu reviziju.

Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/2020) i našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 485. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u privrednim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužioci su tužbu podneli dana 16.12.2016. godine. U konkretnom slučaju vrednost predmeta spora najvišeg pobijanog dela pravnosnažne odluke u odnosu na tužioca TT iznosi 263.653,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe iznosi 2.134,26 evra. Navedeni iznos je ispod zakonom propisanog cenzusa za dozvoljenost revizije u privrednom sporu. Zato izjavljena revizija u konkretnom slučaju nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić