.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4923/2022
31.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Petrović, advokat u ..., protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2165/22 od 18.07.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 31. maja 2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2165/22 od 18.07.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2165/22 od 18.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 9P1 7768/21 od 20.04.2022. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koja se plaća u gotovom novcu isplati za period od decembra 2018. godine do oktobra 2021. godine, pojedinačno navedene novčane iznose sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom. U stavu drugom izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koja se plaća u bonovima isplati za period od decembra 2018. godine do oktobra 2021. godine, pojedinačno navedene novčane iznose sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom. U stavu trećem izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 36.734,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 2165/22 od 18.07.2022. godine, odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu, te je odbio zahteve tužioca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 10/23-dr zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom presudom tužiocu je pravnosnažno dosuđena razlika u visini propisane, a neisplaćene naknade za troškove ishrane u toku radu, u odnosu na isplaćenu koja je utvrđena iz isplatnih lista, a čija visina nije bila sporna među parničnim strankama, za period od decembra 2018. godine do oktobra 2021. godine zaključno. Odluke nižestepenih sudova donete su primenom odgovarajućih odredaba Zakona o radu, Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj i stambenoj delatnosti Grada Beograda i Kolekivnog ugovora tuženog. Revident ne ukazuje na postojanje drugačije sudske prakse izražene kroz pravnosnažne presude, ili odluke Vrhovnog suda u odlučivanju o tužbenim zahtevima u istovetnim činjenično-pravnim situacijama. Revizijski navodi tuženog nisu pravno relevantan osnov za prihvatanje posebne revizije iz odredbe člana 404. stav 1 Zakona o parničnom postupku.
Iz iznetih razloga je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 17.12.2021. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrhovni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
