Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.650/23 od 28.11.2023.godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kragujevcu i branioca okrivljenog Dušana Milovanovića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu K.br.8/23 od 10.08.2023.godine.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog Dušana Milovanovića–advokat Nikola Stanojević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog Dušana Milovanovića–advokat Nikola Stanojević ističe da su nižestepeni sudovi izveli pogrešan zaključak da se u konkretnom slučaju radilo o prekoračenju nužne odbrane. Branilac svoj stav obrazlaže načinom na koji se odigrao kritični događaj, odnosno da je okrivljeni bio napadnut od strane oštećenog, čiji napad je bio ozbiljan, protivpravan i stvaran, tako što ga je pojurio sa razbijenom pivskom flašom sa namerom da ga liši života, usled čega je život okrivljenog bio ugrožen i nakon čega se okrivljeni dao u bekstvo. Branilac je naročito istakao činjenicu da se okrivljeni u trenutku napada od strane oštećenog nalazio u sedećem položaju, te da su ubodi koje je zadao oštećenom bili isključivo u funkciji odbrane svog života, a da je pritom kod okrivljenog postojao afekt straha srednjeg inteziteteta i isti bio u stanju srednjeg pijanstva, usled čega su njegove sposobnosti rasuđivanja bile smanjene.

Odredbom člana 113. stav 1. KZ je propisano da ko drugog liši života, kazniće se zatvorom od pet do petnaest godina.

Odredbom člana 19. stav 1. do 3. KZ je propisano da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbrani, a da je nužna odbrana ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravni napad, te da ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane, usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne.

U izreci pobijane presude Višeg suda u Kragujevcu K.br.8/23 od 10.08.2023.godine je navedeno da je okrivljeni Dušan Milovanović „dana ...2022.godine, oko 22,00 časova, u selu ..., opština ..., u ... ulici, ispred kućnog broja .., pokušao drugog da liši života na taj način što je prekoračivši odbranu neophodno potrebnu da od sebe odbije istovremeni protivpravni napad, nakon kraće verbalne rasprave sa oštećenim AA iz ..., u dvorištu oštećenog, otišao u svoje dvorište, a nakon što mu je oštećeni pretio iz svog dvorišta da će ga ubiti držeći pivsku flašu u ruci, iz svog dvorišta uzeo kuhinjski nož sa drvenim koricama dužine sečiva 17,3 cm, ukupne dužine 30 cm, kako bi se zaštitio, istrčao iz svog dvorišta i počeo da beži putem ka ..., oštećeni je u momentu kada je okrivljeni protrčao pored njega polomio pivsku flašu i pojurio za njim sa polomljenim gornjim delom pivske flaše, nakon čega se okrivljeni spotakao i pao, oštećeni mu je prišao dok je bio na putu u sedećem položaju, zamahnuo je ka njemu polomljenim delom pivske flaše, nakon čega je okrivljeni navedenim nožem zadao oštećenom tri uboda u predelu tela i to: jedan ubod u levom dojkinom predelu, koji predstavlja vitalni deo tela i dva uboda u predelu adbomena, kojom prilikom je oštećeni zadobio povrede koje su u momentu nanošenja skupno procenjeno predstavljale tešku telesnu povredu opasnu po život u vidu ubodine u levom dojkinom predelu, ubodine u predelu trbuha (predeo levog rebarnog luka), ubodine u predelu trbuha (predeo desnog rebarnog luka), krvnog izliva u trbušnom prostoru, krvnog izliva u desnoj polovini grudne duplje i prodornog vazuduha u desnoj polovini grudne doplje, ali krivično delo nije dovršio usled blagovremene lekarske intervencije i pružene pomoći, čime je otklonjena opasnost po život oštećenog, postupajući u stanju smanjene uračunljivosti, ali ne bitno, svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje i svestan da je njegovo delo zabranjeno“, čime je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju u prekoračenju granica nužne odbrane iz čl. 113. KZ u vezi člana 30 i člana 19 stav 3 KZ.

U konkretnom slučaju, u izreci pobijane presude je navedeno da je okrivljeni na opisani način pokušao drugog da liši života prekoračivši odbranu neophodno potrebnu da od sebe odbije istovremeni protivpravni napad, ali krivično delo nije dovršio usled blagovremene lekarske intervencije i pružene pomoći. Subjektivni elementi krivičnog dela ubistvo u pokušaju u prekoračenju granica nužne odbrane iz člana 113. KZ u vezi člana 30. i člana 19. stav 3 KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, jasno su označeni u izreci presude pri čemu je jasno opisano prekoračenje granica nužne odbrane, kao i subjektivni odnos okrivljenog prema izvršenom krivičnom delu.

Samim tim su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja dela ne sadrži sve elemente predmetnog krivičnog dela, odnosno da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac ukazuje na nedostatak razloga o odlučnim činjenicama vezanim za postojanje stanja afekta usled alkoholisanosti i straha kod okrivljenog, na ocenu dokaza vezanih za ponašanje oštećenog i izvodi sopstvene zaključke koji su različiti od činjenica utvrđenih u pravnosnažno okončanom postupku. Time branilac u stvari ukazuje na činjenično stanje kao nepotpuno i pogrešno utvrđeno, što bi bila povreda kojom se Vrhovni sud, postupajući po zahtevu za zašititu zakonitosti branioca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP ne bavi.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić