Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 7/10
03.03.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni kasacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Gorana Čavline, predsednika veća, Nevenke Važić, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. P. P. i dr, zbog krivičnog dela ugovaranje nesrazmerne imovinske koristi iz člana 182. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 920/08 od 02.02.2009. godine, podignutom protiv pravnosnažnih rešenja Opštinskog suda u Velikoj Plani Kv. 42/08 od 17.07.2008. godine i Okružnog suda u Smederevu Kž. 449/08 od 18.09.2008. godine, u sednici veća održanoj 03.03.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

 

UTVRĐUJE SE da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 920/08 od 02.02.2009. godine, OSNOVAN i da je rešenjima Opštinskog suda u Velikoj Plani Kv. 42/08 od 17.07.2008. godine i Okružnog suda u Smederevu Kž. 449/08 od 18.09.2008. godine povređena odredba člana 40. stav 1. tačka 4. ZKP, u korist okrivljenih P. P. i I. M.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani Kv. 42/08 od 17.07.2008. godine, odlučeno je da nema mesta optužbi protiv okrivljenih P. P. i I. M., zbog krivičnog dela ugovaranje nesrazmerne imovinske koristi iz člana 182. stav 2. u vezi stava 1. KZ RS i okrivljenog P. P. zbog krivičnog dela iznude iz člana 180. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa je krivični postupak, pokrenut optužnicom oštećenog kao tužioca R. Š. od 04.02.2008. godine obustavljen.

 

Odlučujući o žalbi oštećenog kao tužioca R. Š. i njegovog punomoćnika izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, Okružni sud u Smederevu je rešenjem Kž. 449/08 od 18.09.2008. godine žalbu odbio kao neosnovanu.

 

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja Opštinskog suda u Velikoj Plani i Okružnog suda u Smederevu, Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 920/08 od 02.02.2009. godine, zbog povrede

 

odredbe člana 40. stav 1. tačka 4. ZKP, sa predlogom da se zahtev za zaštitu zakonitosti uvaži, odluke prvostepenog i drugostepenog suda ukinu i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća u prisustvu zamenika Republičkog javnog tužioca dr G. I. i u odsustvu uredno obaveštenih okrivljenih P. P. i I. M.. Prisutni zamenik Republičkog javnog tužioca izjavio je da ostaje u svemu kod navoda iz zahteva za zaštitu zakonitosti s`tim da menja predlog iznet u zahtevu tako što predlaže da Vrhovni kasacioni sud konstatuje da je u korist okrivljenih P. P. i I. M. povređena odredba člana 40. stav 1. tačka 4. ZKP.

 

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu i predloga zamenika Republičkog javnog tužioca iznetog na sednici veća našao:

 

Zahtev je osnovan.

 

Iz spisa predmeta se utvrđuje da su u ovom krivičnom predmetu sprovedene istražne radnje po predlogu Opštinskog javnog tužioca u Velikoj Plani za preduzimanje određenih istražnih radnji Kt. 248/06 od 09.11.2006. godine, te da je u tom predmetu (Ki. 315/06) postupala istražni sudija R. P.. Po sprovedenim istražnim radnjama Opštinski javni tužilac u Velikoj Plani odbacio je krivičnu prijavu protiv P. P. i I. M., nalazeći da u njihovim radnjama nema elemenata krivičnih dela koja su im stavljena na teret.

 

Nakon toga, oštećeni kao tužilac R. Š. podneo je Opštinskom sudu u Velikoj Plani zahtev za sprovođenje istrage protiv istih lica i za iste krivično-pravne radnje, a po sprovedenoj istrazi podigao je i optužnicu, protiv koje je branilac okrivljenih izjavio prigovor.

 

Odlučujući o prigovoru protiv optužnice, Opštinski sud u Velikoj Plani je doneo rešenje Kv. 42/08 od 17.07.2008. godine kojim je odlučio da nema mesta optužbi protiv okrivljenih P. P. i I. M., zbog krivičnih dela koja su im optužnicom oštećenog kao tužioca stavljena na teret i obustavio krivični postupak. Pomenutim rešenjem povređena je odredba člana 40. stav 1. tačka 4. ZKP, koja izričito predviđa da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom krivičnom predmetu vršio istražne radnje ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak.

 

Imajući u vidu da je istražne radnje u predmetu Opštinskog suda u Velikoj Plani Ki. 315/06 sprovela istražni sudija R. P., a da je zatim predsedavala vanraspravnim većem istog suda koje je donelo rešenje Kv. 42/08 od 17.07.2008. godine, to je pomenutim rešenjem povređena odredba člana 40. stav 1. tačka 4. ZKP u korist okrivljenih, jer se sudija R. P. nije izuzela od postupanja u predmetu Kv. 42/08, a što je, shodno navedenoj odredbi člana 40. stav 1. tačka 4. ZKP, bila dužna da učini. Navedena povreda zakona nije otklonjena drugostepenim rešenjem Okružnog suda u Smederevu, koji je potvrdio odluku prvostepenog suda.

 

Nalazeći, s`toga, da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je rešenjima Opštinskog suda u Velikoj Plani i Okružnog suda u Smederevu povređen zakon u korist okrivljenih, ne dirajući u pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev podignut.

 

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 425. stav 1. i 2. ZKP i člana 90. Zakona o uređenju sudova, odlučeno je kao u izreci presude.

 

Zapisničar-savetnik,                                                        Predsednik veća-sudija,

 

Dragana Vuksanović, s.r.                                                       Goran Čavlina, s.r.