Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 188/23 od 03.10.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miodrag Gašić zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijana presuda u osuđujućem delu zasniva na nezakonito pribavljenom dokazu i to na zapisniku o prepoznavanju lica od strane svedoka tada maloletne GG (sada ...), koji je sačinjen u PS Despotovac dana 15.05.2019. godine, koji je sud trebalo da izdvoji iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti predmetnog zapisnika o prepoznavanju lica, branilac ističe da dokazna radnja prepoznavanja lica, o kojoj je sačinjen navedeni zapisnik, nije obavljena na zakonit način u skladu sa odredbama koje se odnose na posebno osetljive svedoke – iz člana 103. ZKP u vezi sa članom 90.,100. i 104. ZKP i članom 155. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, jer je prepoznavanje obavljeno od strane tada maloletnog svedoka, zbog čega je prepoznavanju lica morao da prisustvuje psiholog ili drugo stručno lice i svakako je morao biti obavešten predstavnik Centra za socijalni rad, što je sve u konkretnom slučaju izostalo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga što iz spisa predmeta, i to zapisnika o prepoznavanju lica PS Despotovac od 15.05.2019. godine proizilazi da je dokazna radnja prepoznavanja lica – okrivljenog AA od strane tada maloletnog svedoka GG, obavljena u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, i to pre svega u skladu sa odredbama članova 90. i 100. ZKP, kojim odredbama je propisano na koji način se vrši radnja prepoznavanja lica od strane svedoka. U navedenom zapisniku je konstatovano da su ovoj dokaznoj radnji izvršenoj u prostorijama PS Despotovac prisustvovali javni tužilac, branioci okrivljenog AA i ovlašćeno službeno lice PS Despotovac, da je pre samog prepoznavanja, u obavljenom razgovoru sa maloletnim svedokom GG, u prisustvu njenog zakonskog zastupnika – majke, ista opisala lice za koje postoji osnov sumnje da je izvršilo krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. Krivičnog zakonika, te da je zatim u prostoriju posebno namenjenu za tu svrhu uvedeno četiri lica koja su poređana određenim redosledom, a nakon čega je svedok sa stoprocentnom sigurnošću prepoznala okrivljenog AA na poziciji broj 3, kao izvršioca predmetnog krivičnog dela, pri čemu prisutna lica nisu imala nikakvih primedbi i zapisnik je potpisan od strane javnog tužioca, svedoka maloletne GG i njenog zakonskog zastupnika, ovlašćenog službenog lica i zapisničara.

Pored ovoga, odredbom člana 103. stav 1. ZKP propisano je da svedoku koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv, organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka.

Imajući u vidu da iz napred citirane zakonske odredbe (član 103. stav 1. ZKP), a na čiju povredu se poziva branilac okrivljenog, proizilazi da je sudu data mogućnost da sam po službenoj dužnosti ili na zahtev stranaka ili samog svedoka, svedoku, koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv, odredi status posebno osetljivog svedoka, dakle samo ukoliko proceni da je to potrebno, a ne i da je propisana obaveza suda u tom pravcu, te imajući u vidu da sam sud nije po službenoj dužnosti procenio da se u konkretnom slučaju radi o posebno osetljivim svedocima, niti je u tom pravcu bilo zahteva stranaka ili samih svedoka, to, po nalaženju Vrhovnog suda, okolnost da u predmetnom krivičnom postupku tada maloletnom svedoku GG nije dat status posebno osetljivog svedoka i da prepoznavanje lica od strane ovog svedoka nije obavljeno uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica u skladu sa odredbama članova 103. i 104. ZKP, ne znači da je predmetni zapisnik nezakonit i da se na istom ne može zasnivati pobijana pravnosnažna presuda, a kako to neosnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenog.

Pored ovoga, u pogledu iste povrede zakona branilac je u prilog svom stavu – da je zapisnik o prepoznavanju lica od strane svedoka GG nezakonit, navodi i povredu odredbe člana 155. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Međutim, imajući u vidu da je položaj maloletnih oštećenih u krivičnom postupku propisan odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i to u odredbama člana 150. – 157., to se odredba na koju se poziva branilac – iz člana 155. istog zakona, odnosi na vršenje prepoznavanja od strane maloletnog lica kao oštećenog u krivičnom postupku, a što ovde nije slučaj, jer GG nije imala svojstvo oštećenog lica, već svedoka, pa su i ovi navodi branioca, ocenjeni neosnovanim.

Osim ovoga, branilac okrivljenog kao nezakonite dokaze označava i zapisnike o ispitivanju svedoka oštećenog VV, kao i svedoka GG (sada ...) i DD (sada ...) pred OJT u Despotovcu, jer je ispitivanje ovih svedoka obavljeno suprotno članu 300. stav 1. i 6. ZKP, s obzirom na to da javni tužilac prethodno nije uputio poziv angažovanom braniocu okrivljenog radi prisustvovanja dokaznim radnjama - ispitivanju navedenih svedoka, na koji način je odbrani uskraćeno pravo na ispitivanje svedoka. Stoga zapisnici o ispitivanju ovih svedoka, prema stavu branioca, predstavljaju nezakonite dokaze u smislu odredbe člana 16. stav 1. u vezi člana 84. ZKP.

I ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredba člana 300. stav 1. ZKP propisuje da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka, a stav 6. istog člana propisuje - ako poziv osumnjičenom i njegovom braniocu nije dostavljen u skladu sa odredbama ovog zakonika, odnosno ako se istraga vodi protiv nepoznatog učinioca, javni tužilac može preduzeti ispitivanje svedoka ili veštaka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak.

Iz spisa predmeta proizlazi da je OJT u Despotovcu na zapisniku Kt 250/19 od 09.09.2019. godine ispitao svedoka oštećenog VV, a na zapisnicima Kt 250/19 od 22.11.2019. godine i svedoke GG i DD, bez prisustva branioca okrivljenog. Takođe iz spisa predmeta proizlazi da javni tužilac nije uputio poziv braniocu okrivljenog AA da prisustvuje ispitivanju navedenih svedoka niti je za njihovo ispitivanje pribavio odobrenje sudije za prethodni postupak.

Polazeći od navedenog i citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nalazi da su iskazi navedenih svedoka, dati pred OJT u Despotovcu, pribavljeni suprotno odredbi člana 300. stav 1. i 6. ZKP. Međutim, navedeni svedoci su ispitani na glavnom pretresu i to svedok oštećeni VV, dana 17.01.2023. godine, a svedoci GG i DD dana 26.04.2023. godine, kome su prisustvovali okrivljeni i njegov branilac, čime je obezbeđena kontradiktornost postupka, odnosno data mogućnost okrivljenom i braniocu da postavljaju pitanja svedocima, koju je odbrana i koristila, tako da pravo na odbranu, suprotno navodima zahteva, u konkretnom slučaju nije ugroženo. Kako su navedeni svedoci na glavnom pretresu izneli sva svoja saznanja o događaju u skladu sa zakonskom obavezom, a u okviru svedočenja i ponovili navode konstatovane na zapisnicima sačinjenim pred javnim tužiocem i ostali pri svojim iskazima datim na tim zapisnicima, to se, imajući u vidu jedinstvo ove dokazne radnje, njihovi prethodni iskazi dati pred javnim tužiocem ne mogu posmatrati kao posebni dokazi, jer isti čine celinu sa iskazima datim na glavnom pretresu, koji su zakonit dokaz, te se suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nižestepene presude ne zasnivaju na nezakonitim dokazima.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog AA neosnovano ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud nije razmatrao navode branioca okrivljenog kojima se ukazuje na kontradiktornost iskaza svedoka i osporavaju zaključci drugostepenog suda, a koji predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni povrede odredbi članova 68. stav 1. tačka 10) i 71. stav 1. tačka 5) ZKP, koje je branilac u obrazloženju istakao kao razlog podnošenja zahteva, jer iste ne spadaju u krug povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                      Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić