U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Prica, advokat u ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 955/22 od 12.05.2022. godine, u sednici održanoj 06.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 955/22 od 12.05.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 429/20 od 22.12.2021. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu na ime naknade za faktički eksproprisano građevinsko zemljište isplati ukupno 16.136.288,00 dinara i to: za kat.parc. br. .. u površini od 1031 m2 LN br. .. KO Veternik, za kat.parc. br. .. u površini od 228 m2 LN br. .. KO Veternik, za kat.parc. br. .. u površini od 105 m2 LN br. .. KO Veternik i za kat.parc. br. .. u površini od 315/78 m2 LN br. .. KO Veternik. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa od 16.136.288,00 dinara do traženog iznosa od 26.788.212,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 819.633,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 955/22 od 12.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, deobom nekadašnje parcele br. .. KO Veternik (površine 34552 m2) nastale su parcele .., .., .. i .. . Deobom parcele .. (površine 9897 m2) nastale su nove parcele .., .., .. i .. . Deobom parcele .. nastale su nove parcele .., .., .. i .. . Parcela .. ukupne površine od 3924 m2 upisana u LN br. .. KO Veternik po načinu korišćenja je njiva 2. klase, a po vrsti zemljišta u građevinskom području. Navedena parcela namenjena je za javnu površinu u 2202 m2 i Planom generalne regulacije predviđena je za formiranje ulice ... . Deo predmetne parcele u površini od 1998 m2 priveden je nameni po faktičkom stanju i ulazi u sastav navedene ulice. Koristi se kao deo saobraćajnice u ul. ..., dok se ostatak predmetne parcele, odnosno njen severozapadni deo koristi kao dvorište. Na delu parcele koji se koristi kao saobraćajnica postoji asfaltni kolovoz, betonsko behatonske staze za prilaz dvorištima sa severozapadne strane. Na navedenoj parceli tužilac je suvlasnik sa 4050/7848 idealna dela, te je parcela privedena nameni spram njegovog suvlasničkog udela u površini od 1031 m2. Parcela .., površine 710 m2 upisana je u LN br. .. KO Veternik, kao njiva 2. klase zemljišta u građevinskom području. Deo ove parcele u površini od 473 m2 je Planom generalne regulacije mesta Veternik od 16.06.2015. godine predviđen za javne namene, ulicu ..., dok je preostali deo predviđen za poslovanje sa stanovima. Na delu predmetne parcele koji je namenjen za javnu površinu prema faktičkom stanju nalazi se asfaltni kolovoz, betonski platoi i staze, zelena površina i površina pod tucanikom. U prirodi navedena parcela je u površini u kojoj je planirana za javnu namenu (473 m2) i faktički privedena planiranoj nameni. Na navedenoj parceli tužilac je suvlasnik sa 474/710 idealna dela, te je parcela privedena nameni spram njegovog suvlasničkog udela u površini od 315,78 m2. Parcele .. (nastala deobom kat.parc br. ..) i .. (nastala deobom kat.parc br. ..) upisane su u LN br. .. KO Veternik, kao vlasništvo tužioca u celosti po vrsti zemljište u građevinskom području, a po načinu korišćenja njiva 3. klase. Navedene parcele su Planom generalne regulacije mesta Veternik predviđene za zaštitno zelenilo, a po faktičkom stanju predstavljaju neuređenu zelenu površinu. Parcela .. je za zelenu površinu namenjena i kao takva se koristi u površini od 228 m2, a parcela .. u površini od 105 m2.

Visina tržišne vrednosti predmetnih parcela utvrđena je ocenom nalaza i mišljena veštaka geodetske struke, datog i na osnovu procene Poreske uprave, a koja iznosi 9.052,00 dinara/m2 za kat.parc. br. .., .. i .., dok tržišna vrednost kat.parc. br. .. iznosi 12.000,00 dinara. Postupak eksproprijacije za predmetne parcele nije vođen, a tužiocu nije isplaćena naknada za faktički oduzeto zemljište.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u smislu odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda usvojili tužbeni zahtev, utvrdili da je tuženi stekao pravo javne svojine na predmetnoj parceli i tuženog obavezali da tužiocu isplati novčanu naknadu za predmetne katastarske parcelu u obimu koji je priveden nameni, nalazeći da se tužilac ne može koristiti svojim svojinskim ovlašćenjem na navedenim katastarskim parcelama zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta.

Neosnovani su navodi i razlozi revizije tuženog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije, propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1), da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2). Saglasno navedenom, dozvoljeno oduzimanje prava svojine koje ne predstavlja povredu prava na imovinu postoji samo kada su kumulativno ispunjena dva uslova: da je učinjeno u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona i da je učinjeno uz naknadu koja ne može da bude niža od tržišne.

Odredbom člana 2. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br. 72/2009... 145/2014), koji je bio snazi u vreme usvajanja Plana generalne regulacije naselja mesta Veternik („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 27/15 od 16.06.2015. godine), propisano je da je površina javne namene prostor određen planskim dokumentom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene ili javnih površina, za koje je predviđeno utvrđivanje javnog interesa u skladu sa posebnim zakonom (ulice, trgovi, parkovi i drugo).

Odredbom člana 10. stav 2. Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 72/11... 105/2014), propisano je da se dobrima u opštoj upotrebi u javnoj svojini, smatraju one stvari koje su zbog svoje prirode namenjene korišćenju svih i koje su, kao takve, određene zakonom (javni putevi, javne pruge, most i tunel na javnom putu, pruzi ili ulici, ulice, trgovi, javni parkovi, granični prelazi i drugo), a stavom 10. istog člana, dobra u opštoj upotrebi su u svojini Republike Srbije, izuzev puteva drugog reda koji su u svojini autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, kao i izuzev nekategorisanih puteva, opštinskih puteva i ulica (koji nisu deo autoputa ili državnog puta prvog i drugog reda) i trgova i javnih površina koji su u svojini jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze.

U konkretnom slučaju sporno zemljište, označeno kao kat.parc. br. .. upisana u LN br. .. KO Veternik na kojoj je tužilac suvlasnik (4050/7848 idealna dela), kao i kat.parc. br. .. upisana u LN br. .. KO Veternik na kojoj je tužilac suvlasnik (474/7010 idealna dela) planskim aktom je predviđeno za javnu površinu – ulicu i saobraćajnicu (na način bliže naveden u obrazloženju ove odluke) koju koristi neograničen broj lica za javni saobraćaj i u prirodi jeste ulica koja ima svoj naziv - ul. ... . Parcele .. i .. upisane su u LN br. .. KO Veternik su Planom generalne regulacije mesta Veternik predviđene za zaštitno zelenilo, a po faktičkom stanju predstavljaju neuređenu zelenu površinu. Parcela .. je za zelenu površinu namenjena i kao takva se koristi u površini od 228 m2, a parcela .. u površini od 105 m2. U situaciji kada zemljište planskim aktom jedinice lokalne samouprave bude određeno za ulicu i zaštitno saobraćajno zelenilo, to zemljište od tog momenta po sili zakona postaje sredstvo u javnoj svojini. Shodno tome, jedinica lokalne samouprave ima obavezu da zemljište koje je postalo sredstvo javne svojine izuzme iz poseda ranijeg korisnika i za to mu isplati odgovarajuću naknadu, a upiše u javne knjige svoje pravo svojine na istom.

Imajući u vidu činjenicu da je predmetno zemljište faktički privedeno nameni predviđenoj planskim aktom, s obzirom da se koristi kao ulica – javni put u naselju koji saobraćajno povezuje delove naselja i zaštitno saobraćajno zelenilo (član 2. tačka 12. i 38. Zakona o javnim putevima) i na taj način izvršena je tzv. faktička eksproprijacija, koja i nastaje kada se na zemljištu grade putevi, infrastrukturni i drugi objekti u javnom interesu, iako ne postoji rešenje o eksproprijaciji zemljišta, odnosno njegovom izuzimanju iz poseda, to je po oceni Vrhovnog suda pravilan zaključak nižestepenih sudova da, kada je zemljište faktički privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i po sili zakona postalo javna svojina, tužilac kao korisnik tog zemljišta ne može trpeti štetne posledice zato što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o eksproprijaciji koje bi bilo osnov za isplatu novčane naknade. Tužiocu je time povređeno pravo na imovinu, pa zato ima pravo na traženu naknadu za faktički oduzetu imovinu. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tuženog obavezali da tužiocu isplati novčanu naknadu zbog izvršene faktičke eksproprijacije zemljišta (u visini odmrenoj prema tržišnoj vrednosti utvrđenoj na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka koje je usaglašeno sa procenom Poreske uprave), shodno članu 42. Zakona o eksproprijaciji.

Kod utvrđenja da se predmetne katastarske parcele faktički koriste delom kao ulica, a delom kao zaštitno saobraćajno zelenilo, jer su ulice javno dobro u opštoj upotrebi i u svojini su jedinice lokalne samouprave na čijoj se teritoriji nalaze na osnovu člana 10. stav 2. i 7. Zakona o javnoj svojini, tuženi je u obavezi da tužiocu isplati odgovarajuću novčanu naknadu. Zato su bez uticaja revizijski navodi da je u pitanju samo donošenje planskog akta koji ne znači da je izvršeno deposediranje prava vlasništva odnosno prava korišćenja.

Sud je cenio i ostale navode revizije, ali nalazi da isti nisu od posebnog značaja za donošenje drugačije odluke.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić