Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 5205/22 od 11.05.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 747/22 od 25.10.2022. godine i obavezao tuženog da tužiocima na ime neisplaćenih mesečnih novčanih naknada za rad u Nadzornom odboru u periodu od 01.07.2019. godine do 31.12.2020. godine isplati i to: tužiocu AA iz ...iznos od 291.098,90 dinara, sa zateznom kamatom od 29.06.2021. godine do isplate, kao i iznos od 30.099,30 dinara na ime obračunate zatezne kamate od dana dospeća do 28.06.2021. godine; tužiocu BB iz ... iznos od 291.098,90 dinara, sa zateznom kamatom od 29.06.2021. godine do isplate, kao i iznos od 30.099,30 dinara na ime obračunate zatezne kamate od dana dospeća do 28.06.2021. godine i tužilji VV iz ... iznos od 186.514,66 dinara, sa zateznom kamatom od 29.06.2021. godine do isplate, kao i iznos od 19.929,11 dinara na ime obračunate zatezne kamate od dana dospeća do 28.06.2021. godine, kao i da za tužioce izvrši uplatu svih pripadajućih doprinosa kod nadležnih fondova sa kamatom, na javne prihode, počev od dana dospeća do uplate. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 349.972,24 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 108.493,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/2020) i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. tog Zakona, u postupku pred drugostepenim sudom, na koju revident u reviziji neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su članovi Nadzornog odbora tuženog i to tužioci AA i BB, počev od 2006. godine, a tužilja VV počev od 2010. godine. Poslovnikom o radu Nadzornog odbora tuženog od 18.07.2013. godine predviđeno je da Nadzorni odbor radi i odlučuje u sednicama (član 2.), da se sednice Nadzornog odbora sazivaju periodično shodno ukazanoj potrebi, a najmanje četiri puta godišnje, od kojih je jedna neposredno pre godišnje skupštine (redovne sednice skupštine - član 4.), da Nadzorni odbor punovažno odlučuje ako sednici prisustvuje više od polovine članova Nadzornog odbora, a da odluke donosi većinom glasova od ukupnog broja upisanih članova, te da odluke Nadzornog odbora postaju punovažne danom donošenja i unose se u knjigu odluka (član 7.). Nadzorni odbor tuženog ima ukupno šest članova. Na sednicama Nadzornog odbora diskutovano je o aktuelnostima i odlukama koje treba da se donesu da bi se obavljao rad tuženog, razmatrani su izveštaji vezani za poslovanje tuženog, sačinjavani predlozi izveštaja koji su potom dostavljani Skupštini ''Ribolovačkog saveza Vojvodine'', na usvajanje. Odlukom o organizovanju DOO za ribarstvo i iskorišćavanje voda ''Ribolovački savez Vojvodine'' Novi Sad od 25.04.2016. godine, u članu 14., između ostalog, predviđeno da direktora društva bira i razrešava Nadzorni odbor društva (stav 1.), da je direktor lica u stalnom radnom odnosu u društvu, a Nadzorni odbor određuje mesečnu zaradu direktora svojom odlukom u skladu sa rezultatima rada i radnim doprinosom direktora, ukupnim rezultatima društva i u skladu sa drugim zakonskim osnovama, te da Nadzorni odbor može doneti odluku da se direktoru na kraju poslovne godine isplati poseban bonus u slučaju pozitivnih rezultata rada društva (stav 2.). U članu 20. propisano je da predsednike i članove Nadzornog odbora bira skupština (stav 1.), da Nadzorni odbor ima šest članova koji se biraju srazmerno teritorijalnoj zastupljenosti osnivača, kao i da članovi Nadzornog odbora imaju mesečnu naknadu za svoj rad u visini od 20% od neto mesečne zarade direktora društva (stav 2.). Članom 20. Odluke, propisan je delokrug Nadzornog odbora od tačke 1. do 11., kao i da je Nadzorni odbor dužan da jednom godišnje podnese skupštini, u pisanoj formi, izveštaj o poslovanju društva i sprovedenom nadzoru nad radom direktora. Mandat članova Nadzornog odbora tuženog traje četiri godine, pa su tužioci poslednji put birali za članove na izbornoj skupštini održanoj 2016. godine. Naredna izborna skupština trebalo je da bude održana 2020. godine, što se nije dogodilo zbog pandemije izazvane corona virusom, a u takvoj situaciji mandat članova Nadzornog odbora automatski traje dok se ne održi izborna skupština. Na skupštini ''Ribolovačkog saveza Vojvodine'', održanoj u junu 2019. godine, nije usvojen izveštaj o radu Nadzornog odbora tuženog, a nakon te održana je još jedna skupština tuženog na kojoj je došlo do promene direktora kada je na tu funkciju umesto dotadašnjeg direktora GG postavljena DD. Članovi Nadzornog odbora tuženog, među kojima su i ovde tužioci, primali su predviđenu mesečnu naknadu za svoj rad u Nadzornom odboru, zaključno sa junom 2019. godine. Dana 27.12.2019. godine održana je 22. sednica Nadzornog odbora tuženog, dok u periodu od jula 2019. godine do tog dana, sednice Nadzornog odbora nisu održavane. Toj sednici prisustvovali su tužioci AA i BB, dok tužilja VV nije prisustvovala zbog boravka u inostranstvu. Na toj sednici se, između ostalog, postavilo pitanje da se članovi Nadzornog odbora odreknu prava na naknadu za period od jula do decembra 2019. godine, imajući u vidu neaktivnost Nadzornog odbora u tom periodu, odnosno neodržavanje sednica Nadzornog odbora, ali budući da su mišljenja članova Nadzornog odbora bila podeljena nije doneta odluka o ukidanju ili odricanju od isplate naknade po osnovu članstva u Nadzornom odboru za taj period. Naredna, 23. sednica Nadzornog odbora bila je zakazana za 15.06.2020. godine, ali nije održana, dok je 26.06.2020. godine održana 24. sednica Nadzornog odbora na kojoj nije postojao kvorum za rad i odlučivanje, iz kog razloga su odluke donete na toj sednici poništene u sudskim postupcima koji su kasnije protiv tih odluka vođeni. Potom su održane sednice Nadzornog odbora i to: 25. sednica 27.06.2020. godine, 26. sednica 03.07.2020. godine, 27. sednica 10.07.2020. godine i 28. sednica 30.07.2020. godine. U sudskim postupcima koji su protiv odluka donetih na tim sednicama vođeni, utvrđeno je da su ništave i bez dejstva sve odluke donete na sednicama Nadzornog odbora od 03.07.2020. godine i 10.07.2020. godine, pošto te sednice nisu bile sazvane u skladu sa zakonom i internim aktima tuženog. Veštačenjem od strane sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, utvrđena je visina naknade za rad u Nadzornom odboru za tužioce u periodu od jula 2019. godine do decembra 2022. godine, odnosno za tužilju VV za period od jula 2019.godine zaključno sa oktobrom 2019. godine i za period od 27.01.2020. godine, zaključno sa oktobrom 2020. godine, tačnije uz izuzimanje perioda od 03.10.2019. godine do 26.01.2020. godine, kada je ona boravila u inostranstvu. Na nalaz sudskog veštaka nije bilo primedbi od strane parničnih stranaka, pa ga je prvostepeni sud prihvatio, a tužioci na njemu zasnovali svoj tužbeni zahtev.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužilaca odbio, nalazeći da oni nijednim dokazom nisu dokazali svoje tvrdnje da su sednice Nadzornog odbora kod tuženog održavane u spornom periodu u skladu sa njegovim Poslovnikom o radu i da su oni tim sednicama prisustvovali i donosili odluke, odnosno vršili poslove iz delokruga Nadzornog odbora propisane odlukom o organizovanju tuženog. Po mišljenju prvostepenog suda, nije dovoljno to što su tužioci bili članovi Nadzornog odbora tuženog, jer istima po tom osnovu ne pripada predmetna naknada, s obzirom na to da to nije naknada za samo članstvo u navedenom organu, već je reč o prihodu koji članovima Nadzornog odbora pripada isključivo za njihov rad u istom, a što je, po mišljenju prvostepenog suda, u konkretnom slučaju izostalo, imajući u vidu da je tokom spornog perioda od jula 2019. godine do decembra 2020. godine održana samo jedna sednica Nadzornog odbora na kojoj nije doneta odluka o daljoj sudbini predmetnih naknada članova Nadzornog odbora.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, tako što je tuženog obavezao da tužiocima isplati predmetnu naknadu za rad u Nadzornom odboru, u utuženom periodu, primenom odredbe člana 228, 230. i 438. Zakona o privrednim društvima, u vezi člana 393. istog Zakona, polazeći od utvrđene činjenice, koja među strankama nije bila sporna, da su tužioci, u čitavom spornom periodu bili članovi Nadzornog odbora tuženog. Kako kod tuženog nesporno ne postoje odluke o kriterijumima i merilima za utvrđivanje visine naknade za rad u Nadzornom odboru, po mišljenju drugostepenog suda, navodi tuženog da tužiocima naknada ne pripada iz razloga što sednice Nadzornog odbora nisu održavane u skladu sa Poslovnikom o radu tog Odbora, ne mogu biti od uticaja na drugačije presuđenje pošto frekventnost sazivanja i održavanja sednica Nadzornog odbora nije propisana kao uslov za isplatu naknade članovima Nadzornog odbora Odlukom o organizovanju tuženog. Drugostepeni sud nalazi da je tuženi, kao privredno društvo, imao mogućnost da isplatu naknade članovima organa društva, pa i Nadzornog odbora, bliže reguliše i propiše kriterijume i merila za isplatu te naknade, kao što je imao mogućnost i da eventualnu neefikasnost u radu članova Nadzornog odbora sankcioniše, njihovim razrešenjem, što je sve u konkretnom slučaju izostalo, pa su zbog toga, po mišljenju prvostepenog suda, bez uticaja na odlučivanje u ovoj parnici navodi tuženog da je rad Nadzornog odbora u spornom periodu bio neefikasan i da sednice nisu zakazivane u skladu sa Poslovnikom o radu tog organa ili su pak zakazivane i održavane bez potpunog kvoruma za njihov rad.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 228. Zakona o privrednim društvima (''Službeni glasnik RS'', br. 36/2011...91/2019), propisano je da je upravljanje društvom dvodomno ako društvo ima nadzorni odbor koji nadzire rad direktora. Na osnovu odredbe člana 230. istog Zakona, na pitanja koja se odnose na određivanje naknade za rad članova nadzornog odbora, shodno se primenjuje odredba člana 438. tog Zakona, koja se odnosi na naknadu članova nadzornog odbora akcionarskog društva. Na osnovu odredbe člana 438. Zakona o privrednim društvima, na naknadu za rad članova nadzornog odbora, shodno se primenjuje odredba člana 393. tog Zakona, koja se odnosi na naknadu za rad direktora. Ukupna naknada direktora propisana je odredbom člana 393. Zakona o privrednim društvima, tako što obuhvata zaradu, odnosno naknadu za njegov rad po osnovu ugovora o angažovanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, a može da obuhvati i pravo na stimulaciju putem dodela akcija, odnosno varanata društva ili drugog društva koje je povezano sa društvom. Odlukom o organizovanju DOO za ribarstvo i iskorišćavanje voda ''Ribolovački savez Vojvodine'' Novi Sad, od 25.04.2016. godine, u odredbi člana 20. predviđeno je da predsednika i članove nadzornog odbora bira skupština (stav 1.). Nadzorni odbor ima šest članova koji se biraju srazmerno teritorijalnoj zastupljenosti osnivača, a oni imaju mesečnu naknadu za svoj rad u visini od 20% od neto mesečne lične zarade direktora društva (stav 2.).

U konkretnom slučaju, tužioci su članovi Nadzornog odbora tuženog, što znači da im pripada naknada za rad predviđena Odlukom o osnivanju tuženog, koja im, u utuženom periodu nije isplaćivana. Pošto nadležni organ tuženog nije doneo bilo kakvu odluku o obustavi isplate predmetne naknade tužiocima, u utuženom periodu, niti je isplata predmetne naknade u bilo kom smislu uslovljena, sledi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tuženi dužan da tužiocima isplati neisplaćene naknade, koje su predmet ovog spora.

Navodima revizije tuženog o tome da naknada članovima Nadzornog odbora jeste naknada za njihov rad u tom Odboru, a ne naknada za njihovo članstvo, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Suprotno tim navodima revizije tuženog, Odluka o organizovanju tuženog od 25.04.2016. godine, u članu 20. stav 2. predviđa da članovi Nadzornog odbora imaju mesečnu naknadu za svoj rad u visini od 20% od neto mesečne lične zarade direktora društva, što je u skladu sa odredbom člana 230. i 393. Zakona o privrednim društvima. Tom Odlukom isplata predmetne naknade članovima Nadzornog odbora, pa i tužiocima, nije uslovljena u bilo kom smislu, niti postoji odluka nadležnog organa tuženog o obustavi isplate predmetne naknade tužiocima u utuženom periodu, pa su navodi revizije tuženog o neefikasnom radu Nadzornog odbora bez uticaja na odlučivanje.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1., 154. i 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Pošto tuženi neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić