Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužene na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je zaključio da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse niti je potrebno novo tumačenje prava. Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužilje i utvrđeno da je tužilja po osnovu održaja vlasnik realnog dela predmetne parcele primenom člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kod utvrđenog da je tužilja 10 godina bila u savesnoj i zakonitoj državini realnog dela predmetne parcele po osnovu pismenog i overenog ugovora o poklonu, i aneksa ugovora o poklonu, koje pravo svojine je i upisala kod Službe za katastar nepokretnosti u Petrovcu na Mlavi. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP, za izuzetnu dozvoljenost revizije. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, dok se ukazivanjem na savesnost tužilje zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, a što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj.

Sa napred navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja podneta je 01.08.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to sledi da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Odlučujući o zahtevu tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, Vrhovni sud je ovaj zahtev odbio, jer je utvrdio da ti troškovi nisu bili potrebni radi vođenja ove parnice i odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić