Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dragane Miroslavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tamara Femić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Sektor za materijalne resurse, Uprava za opštu logistiku, Direkcija za usluge standarda, VU „Dedinje“, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2121/22 od 13.07.2022. godine, u sednici održanoj 26.10.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2121/22 od 13.07.2022. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2121/22 od 13.07.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2851/2020 od 12.10.2021. godine, stavom I izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu. Stavom II izreke dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe izvršeno podneskom tužioca od 20.04.2021. godine. Stavom III izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete nastale po osnovu razlike između isplaćenog vojnog dodatka i pripadajućeg vojnog dodatka od 20% na osnovnu zaradu isplati pojedinačne mesečne iznose određene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, za period oktobar 2017. – novembar 2019. godine. Stavom IV izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da u ime i za račun tužioca uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijali u Beogradu, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – Filijali u Beogradu i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijali u Beogradu, na osnovicu, odnosno iznose koji su sadržani u stavu trećem izreke ove presude. Stavom V izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Stavom VI izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2121/22 od 13.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem, četvrtom, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka. Stavom trećim izreke, odbačena je žalba tužioca izjavljena u odnosu na stav prvi i drugi izreke prvostepene presude, kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime razlike između isplaćenog vojnog dodatka i pripadajućeg vojnog dodatka od 20% na osnovnu zaradu, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev neosnovan. O ovom pravu tužioca, visini tražene naknade i kamati, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koji je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, odnosno Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ceni prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je tužbu radi isplate podneo 09.11.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 47.028,52 dinara, koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa je revizija tužioca nedozvoljena i kao takva odbačena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić