Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 75/2012
16.10.2012. godina
Beograd

U IME NARODA

 

                        Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Nevenke Važić, Veska Krstajića, Biljane Sinanović i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Z.Đ., zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 195. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 769/12 od 21.09.2012. godine podignutom protiv pravnosnažnih rešenja Opštinskog suda u Vladičinom Hanu K. 186/02 od 25.12.2009. godine i Apelacionog suda u Nišu 5Kž2 134/12 od 28.02.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 16.10.2012. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

                        ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 769/12 od 21.09.2012. godine podignut protiv pravnosnažnih rešenja Opštinskog suda u Vladičinom Hanu K.br. 186/02 od 25.12.2009. godine i Apelacionog suda u Nišu 5Kž2 br. 134/12 od 28.02.2012. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Rešenjem Opštinskog suda u Vladičinom Hanu K.br. 186/02 od 25.12.2009. godine obustavljen je krivični postupak protiv okrivljenog Z.Đ. zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 195. stav 1. KZ RS zbog zastarelosti krivičnog gonjenja i odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

 

                        Apelacioni sud u Nišu rešenjem 5Kž2 br. 134/12 od 28.02.2012. godine odbio je kao neosnovanu žalbu Osnovnog javnog tužioca u Vranju izjavljenu protiv rešenja Opštinskog suda u Vladičinom Hanu K 186/02 od 25.12.2009. godine.

 

                        Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i stav 2. istog člana u vezi člana 274. stav 1. i 2. KZ i člana 354. ZKP, a u vezi člana 369. tačka 2. ZKP,

 

sa predlogom da se zahtev uvaži, da se konstatuje da su navedenim rešenjima učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka, te da je odluku o obustavi postupka trebalo doneti presudom – odbijajućom presudom, a povrede koje su učinjene navedenim rešenjima nisu bile ni na štetu ni u korist okrivljenog.                        Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. stav 3. ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca na kojoj je razmotrio spise predmeta,  sa zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

                        Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

 

                        Prema navodima zahteva, prvostepeni sud je rešenjem obustavio postupak protiv okrivljenog Z.Đ. zbog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz čl. 195. st. 1. KZ zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, a kako je rešenje doneto u vreme trajanja glavnog pretresa,  to sud nije mogao rešenjem obustaviti postupak, već je trebalo doneti odbijajuću presudu saglasno odredbi člana 354. stav 1. tačka 1. ili 3. ZKP. Za ovakav postupak po navodima tužioca nisu dati razlozi u prvostepenom rešenju, a Apelacioni sud u Nišu svojim rešenjem je potvrdio rešenje prvostepenog suda, dajući za to protivrečne razloge pa je na taj način navedenim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 368. st. 1. tačka 11. i st. 2. ZKP, u vezi čl. 441. ZKP te 354. st. 1. i 3. ZKP kao i čl. 274. ZKP u vezi čl. 369. ZKP.

 

                        Međutim, izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu osnovani.

 

                        Neosnovano se navedena rešenja pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. i stav 2. ZKP, a sa razloga što Republički javni tužilac najpre neosnovano u zahtevu navodi da je „odluka doneta u vreme trajanja glavnog pretresa, to sud nije mogao rešenjem obustaviti postupak ...“, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Opštinskog suda u Vladičinom Hanu K 186/02 od 25.12.2009. godine, doneto nakon zaključenja glavnog pretresa koji je održan 01.06.2006. godine i na kom je objavljeno da je glavni pretres završen, a rešenje o obustavi postupka je doneo tek 25.12.2009. godine.

 

                        Navodi zahteva da je trebalo doneti presudu u smislu člana 354. ZKP, su takođe neosnovani jer se presuda u smislu člana 354. tačka 1. ZKP donosi ako je tužilac od započinjanja do završetka glavnog pretresa odustao od optužbe ili je oštećeni odustao od predloga za gonjenje; tačka 2. ako je optuženi za isto delo već pravnosnažno osuđen, oslobođen optužbe ili ne optužba protiv njega pravnosnažno odbijena ili je postupak protiv njega rešenjem pravnosnažno obustavljen; po tački 3. istog člana, ako je optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od gonjenja ili se krivično gonjenje ne može preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koja trajno isključuje krivično gonjenje, a koje su nastupile do završetka glavnog pretresa, što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

 

                        Imajući u vidu spise predmeta moglo bi se govoriti o drugim povredama zakona vezanim za obaveze suda nakon završetka glavnog pretresa, koje javni tužilac nije istakao u zahtevu, te u smislu člana 423. ZKP iste ne mogu biti predmet odlučivanja u ovom postupku.

 

                        Činjenica je da do zaključenja glavnog pretresa 01.06.2006. godine zastarelost krivičnog gonjenja nije nastupila, zbog čega sud nije mogao u trenutku zaključenja glavnog pretresa doneti presudu kojom se optužba odbija zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja kako se neosnovano ističe u podnetom zahtevu. Sud je prvostepeno rešenje doneo nakon više od tri godine od zaključenja glavnog pretresa, što nije u skladu sa procesnim odredbama, ali u ovom slučaju nema uticaja na ocenu zakonitosti rešenja prvostepenog suda kao ni rešenja donetom po žalbi protiv prvostepenog rešenja.

 

                        Nalazeći iz iznetih razloga, da prvostepenim i drugostepenim rešenjem nisu učinjene povrede zakona na koje se u zahtevu ukazuje  član 368. stav 1. tačka 11. i stav 2. ZKP u vezi člana 441. ZKP, te člana 354. stav 1. i 3. ZKP kao i člana 274. ZKP u vezi člana 369. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i na osnovu odredbe člana 30. stav 1, 32. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08) a primenom člana 24. stav 7,  i na osnovu člana 424. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar-savetnik                                                                     Predsednik veća

 

Mila Ristić,s.r.                                                                                      sudija

                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.