Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž2 467/23 od 05.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Prokuplju P2 100/2022 od 25.08.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene da se tužilac obaveže da joj naknadi troškove odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac i tužena su izjavili blagovremene revizije, tako što tužilac presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a tužena zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju tužioca, zahtevajući troškove sastava tog odgovora.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 202. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/2005...6/2015) i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da revizije nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje tužilac neosnovano u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, mal. BB rođena je ...2018. godine iz vanbračne zajednice svojih roditelja, koja je trajala od oktobra 2017.godine do juna 2018. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Prokuplju P2 179/18, P2 225/18 od 05.04.2019. godine, vršenje roditeljskog prava nad mal. BB povereno je majci VV iz sela ..., koja će roditeljsko pravo vršiti samostalno, a način održavanja ličnih odnosa oca sa mal. detetom uređen je tako što će tužilac viđati svoju mal. kćerku dva puta mesečno u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad, svakog drugog petka u periodu od 11,00 do 12,00 časova. Centar za socijalni rad ... je u svom izveštaju br. .. od 08.07.2022. godine, naveo da od perioda donošenja prvostepene presude, viđanje mal. BB sa tužiocem nije bilo redovno i da roditelji, s tim u vezi, nisu imali uvek dobru komunikaciju. Prilikom viđanja oca sa mal. BB, dete je na početku bilo ćutljivo i povučeno, da bi na kraju viđanja počelo da se igra igračkama koje je otac doneo i da jede slatkiše, međutim, nije bilo emotivne veze između oca i deteta. Dete je fizički razvijeno u skladu sa kalendarskim uzrastom na kom se nalazi, a ima problema sa očima, pa joj je 2022. godine operisana dioptrija na oba oka. Majka deteta se u međuvremenu udala i ima još jedno dete, a BB je srećna i zadovoljna u sadašnjoj porodici. Otac nije bio motivisan za viđanje i kontakte sa mal. detetom, osim u predviđenom terminu, a tokom 2022. godine mal. BB je video četiri puta. Tužilac je rođen ...1995. godine i završio je srednju ... školu, ... smer. Zaposlen je u ciglani ''GG'' u ... i ostvaruje lični dohodak od oko 39.000,00 dinara. Za stanovanje koristi porodičnu kuću u kojoj živi sa roditeljima i bratom. Uslovi za život su prihvatljivi, a AA ima pomoć i podršku ukućana. Mal. dete do sada nije imalo kontakt sa njegovim roditeljima i bratom. Tužilac je procenjen kao roditelj koji poseduje roditeljske kompetencije i vaspitne veštine da se adekvatno stara o mal. detetu i zadovolji njene razvojne potrebe. Poseduje stambene i materijalne uslove za boravak mal. BB u porodici oca. Procena stručnog tima tog Centra je da je dete sposobno da boravi jedan dan kod oca i to prva tri meseca subotom ili nedeljom od 10,00 do 16,00 časova, a posle tri meseca otac bi mal. BB preuzimao ispred kuće gde dete živi sa majkom u ..., subotom u 10,00 časova i vraćao je u nedelju u 16,00 časova na istom mestu gde je preuzeo dete. Ukazano je da je potrebno da roditelji mal. BB uspostave adekvatnu roditeljsku komunikaciju, da jedno drugo informišu i obaveštavaju o svim važnim razvojnim potrebama, a u cilju najboljeg interesa mal. BB i očuvanja njenog psihofizičkog zdravlja. U dopuni izveštaja Centra za socijalni rad ..., dostavljen je Nalaz i mišljenje voditelja slučaja od 09.01.2023. godine, u kom je navedeno da je prilikom viđenja u prostorijama Centra primetno da je odnos između oca i deteta hladan i neadekvatan za odnos oca i kćerke, nije izgrađena emotivna veza između njih, a mal. BB ne doživljava AA kao oca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je u ovom trenutku u najboljem interesu deteta da njeno viđenje sa ocem bude u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad, prva tri meseca, naročito imajući u vidu uzrast deteta i činjenicu da je za nju otac stranac, pošto nije izgrađena emotivna veza između njih, pa mal. BB ne doživljava AA kao oca. Zbog toga su nižestepeni sudovi zaključili da međusobni odnos mal. BB i tužioca treba postepeno izgrađivati, imajući u vidu da se mal. BB nije adaptirala da sa ocem provodi vreme ispunjeno odgovarajućim sadržajem i razmenom emocija. Međutim, radi izgrađivanja daljeg odnosa tužioca i mal. BB, u interesu je deteta da održava kontakt sa licima koja su za nju od bliskog značaja pa je potrebno proširiti model viđanja, kako bi se na taj način očuvala i dalje razvijala emocionalna povezanost oca i kćerke.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji Konvencije UN o pravima deteta ''Službeni list SFRJ''-međunarodni ugovori, br. 15/90, ''Službeni list SRJ'' – međunarodni ugovori, br. 4/96, 2/97), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, od primarnog značaja je interes deteta, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Države članice se obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uljučujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja (član 8. stav 1.). Na osnovu odredbe člana 9. stav 3. Konvencije, pravo je deteta odvojenog od jednog ili oba roditelja da redovno održava lične odnose i neposredne kontakte sa oba roditelja, osim ako je to u suprotnosti sa njegovim najboljim interesom.

Na osnovu člana 61. Porodičnog zakona, dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi (stav 1.). Pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta (stav 2.). Smisao roditeljskog prava propisan je odredbom člana 67. tog Zakona, tako što je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, jer je tako propisano odredbom člana 266. Porodičnog zakona.

Zakonom nije predviđen najniži ili najviši obim kontakata, već ih, u odsustvu sporazuma roditelja, uređuje sud u svakom individualnom slučaju, prilagođavajući model viđanja najboljem interesu mal. deteta u skladu sa njegovim razvojnim potrebama kao i životnim prilikama roditelja. Način održavanja ličnih odnosa, uređen odlukom suda, može biti izmenjen ako je to potrebno u interesu deteta, prema njegovom uzrastu, razvojnim, obrazovnim, vaspitnim i socijalnim potrebama, kao i radi stabilizacije deteta u pshološkom razvoju, sa izgradnjom svesti o domu, razvijanju navika i ponašanja na sopstveno prihvatljiv način, u režimu života kod jednog roditelja i redovnog održavanja ličnih odnosa sa drugim roditeljem. Stručno mišljenje organa starateljstva sud je dužan da pribavi i da ga ima u vidu (član 270. Porodičnog zakona), ali ono nije opredeljujuće za odluku koju sud donosi na osnovu sopstvene ocene svih okolnosti koje ukazuju na najbolji interes mal. deteta.

Najbolji interes deteta je pravni standard i podrazumeva donošenje odluke na način na koji bi dete za sebe odlučilo, kada bi za to bilo sposobno.

U konkretnom slučaju, u vreme kada je prethodnom odlukom uređen način održavanja ličnih odnosa oca sa mal. detetom, dete je imalo šest meseci, dok u vreme donošenja prvostepene presude ima pet godina, pa su se, s tim u vezi, prilike izmenile. Samostalno vršenje roditeljskog prava od strane majke, obezbeđuje da dete ima kontinuitet boravka, doživljaj sigurnosti, ustaljenost u ritmu i navikama, što je sve neophodno za njegov razvoj i afirmaciju roditeljske uloge majke u skupu njenih prava i obaveza, dok sa druge strane, održavanje ličnih odnosa sa ocem, po svojoj prirodi, pretpostavlja planirano viđanje određenog vremenskog trajanja, jer je to roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo. Očuvanje bliskosti i emotivnog odnosa deteta sa ocem nesumnjivo je potrebno za njegov pravilan psihofizički razvoj i uspostavljanje porodičnih veza, kao osnovnog elementa pojma porodičnog života, garantovanog članom 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, sve u cilju dobrobiti deteta. Pošto tužilac i mal. BB nemaju izgrađenu emotivnu vezu pa mal. BB tužioca ne doživljava kao oca, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je nužno da mal. dete oca viđa u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad ... u periodu od tri meseca. To je period u kom dete ima mogućnosti da bolje upozna oca i sa njim uspostavi emotivni odnos koji je neophodan da stekne potrebno poverenje u oca kako bi, potom, kod njega mal. BB provodila vreme od nekoliko sati u toku dana, imajući u vidu da tužilac, kao roditelj, poseduje roditeljske kompetencije i vaspitne veštine da se adekvatno stara o mal. detetu i zadovolji njene razvojne potrebe, a poseduje stambene i materijalne uslove za boravak mal. deteta kod njega. Zbog toga parnične stranke neosnovano u svojim revizijama ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju tuženoj nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić