.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 767/2022
31.05.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Malina Đokić, advokat iz ..., protiv tuženog „Srbija Kargo“ A.D. Beograda, čiji je punomoćnik Jovana Memarović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3437/20 od 12.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 31.05.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3437/20 od 12.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 77/19 od 10.08.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 25.12.2018. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju stručnoj spremi tužilje. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 80.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3437/20 od 12.10.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se neosnovano ukazuje revizijom tuženog.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog i obavljala poslove referenta za finansije i računovodstvo u Kargo - sekcija ... . Aneksom br.4 od 01.09.2015. godine premeštena je na poslove kontrolor za računovodstvene evidencije, sektor za finansijsko-računovodstvene poslove. Izmenama i dopunama Plana optimizacije broja zaposlenih u periodu od 2016-2020. godine, planirano je smanjenje broja zaposlenih u 2018. godini i u skladu sa tim tuženi je doneo novi Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova 25.09.2018. godine (primena odložena za 25.12.2018. godine). Članom 2 Pravilnika predviđeno je da se finansijski poslove, poslovi plana i računovodstveni poslovi obavljaju u okviru „Sektora za finansijske poslove i plan“ i „Sektora za računovodstvene poslove“. Odlukom od 09.11.2018. godine donet je Program rešavanja viška zaposlenih u 2018. godini, kojim su između ostalog predviđeni i kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih, na osnovu kojih je tuženi utvrdio konačnu listu zaposlenih od 823 radnika koji su potencijalni višak, a među kojima je i šest zaposlenih na radnom mestu „referent za finansije i računovodstvo“, bez navođenja konkretnih lica. Sastavni deo Programa bila je tabela sa podacima o zaposlenima koji su višak, na kojoj se nalazi i tužilja. Prigovor tužilje na preliminarnu listu je odbijen sa obrazloženjem da su poslovi na kojima je bila raspoređena ukinuti. Tuženi je otkazao tužilji ugovor o radu rešenjem od 25.12.2018. godine, jer je njeno radno mesto ukinuto i prestala je potreba za njenim radom zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog, a na osnovu Plana optimizacije broja zaposlenih, Odluke o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih u 2018. godini, Programa rešavanja viška zaposlenih u 2018. godini i Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničinog stanja, nižestepeni sudovi su poništili osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu. Naime, prema stavu sudova tužilji je otkazan ugovor o radu zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog, odnosno zato što je njeno radno mesto ukinuto, ali pri tom promene koje su dovele do otkaza nisu konkretno navedene, već su samo uopšteno navedeni pravni akti na osnovu kojih je tuženi utvrdio da su nastupile tehnološke, ekonomske i organizacione promene, pa kako osporeno rešenje ne sadrži razloge zbog kojih je tužilji radni odnos prestao isto je nezakonito.
S obzirom na utvrđeno, neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.
Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Procedura u pogledu donošenja programa rešavanja viška zaposlenih propisana je u čl. 154. i 155. tog zakona.
Iz formulacije ove zakonske odredbe proizilazi da postoje dve situacije. Jedna kada je zbog nastalih promena došlo do ukidanja određenih službi ili radnih mesta i prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla, i druga kada zbog smanjenja obima posla nastane potreba da se smanji broj izvršilaca. U tom drugom slučaju potrebno je da se od više izvršilaca izvrši izbor onih za čijim radom prestaje potreba. To se čini na osnovu određenih kriterijuma, koji isključuju svaku proizvoljnost i diskriminaciju, budući da u konkretnom slučaju nisu ukinuti poslovi koje je tužilja obavljala nego samo „sektor za finansijsko-računovodstvene poslove“ u kome je radila, a novim aktom o sistematizaciji formirana dva sektora: za finansijske poslove i za računovodstvene poslove. Kako je tužilja bila kontrolor za računovodstvene evidencije, nejasan je razlog zašto nije mogla da bude raspoređena u novoformirani sektor koji obavlja te poslove.
Sud nije ovlašćen da ocenjuje opravdanost ukidanja određenih poslova (radnih mesta) ili smanjenje broja izvršilaca na pojedinim poslovima, ali je prilikom ocene zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu zasnovanom na odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, ovlašćen da ispita na osnovu kojih kriterijuma je utvrđeno da je upravo za radom konkretnog zaposlenog prestala potreba. Na osnovu odredbe člana 185. stav 1. Zakona o radu, ugovor o radu otkazuje se rešenjem u pismenom obliku koje obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. U obrazloženju rešenja kojim se zaposlenom otkazuje ugovor o radu kao višku zaposlenih moraju biti navedeni razlozi koji se tiču kriterijuma i njihove primene, usled kojih je baš taj zaposleni od više izvršilaca na poslovima na kojima se vrši smanjenje njihovog broja postao višak. Pošto je u ovom slučaju otkazni razlog prestanak potrebe za radom zaposlenog, onda rešenje o otkazu mora da sadrži obrazloženje otkaznog razloga na način koji omogućava ispitivanje njegove zakonitosti.
U konkretnom slučaju, pobijanim rešenjem tužilji je otkazan ugovor o radu na osnovu odredbe člana 158, 159. i 179. stav 1. tačka 5. Zakona o radu, pri čemu kriterijumi koji su primenjivani prilikom proglašenja tužilje tehnološkim viškom u postupku koji je prethodio donošenju tog rešenja nisu navedeni u obrazloženju, sudovi osnovano nalaze da je tuženi prilikom donošenja odluke o otkazu tužilji bio dužan da u obrazloženju rešenja navede kriterijume koji su primenjivani prilikom proglašenja tužilje tehnološkim viškom, a imajući u vidu da su u okviru finansijsko-računovodstvene službe pored tužilje bile još dve zaposlene. Drugačije postupanje tuženog, odnosno izostanak navođenja kriterijuma koji su primenjeni i na osnovu kojih je utvrđeno ko od zaposlenih predstavlja višak, vodi otkazu po diskrecionom ovlašćenju poslodavca, a što takvo rešenje čini nezakonitim. Kako tuženi nije dokazao da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, pošto je tužilji otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom usled organizacionih promena, a bez jasnih kriterijuma i navođenja razloga zbog kojih je upravo tužilja oglašena viškom u odnosu na ostale izvršioce na istim poslovima, prema dotadašnjoj sistematizaciji, to je pravilno osporeno rešenje poništeno kao nezakonito.
Posledica nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa je obaveza tuženog da vrati tužilju na rad, u skladu sa članom 191. stav 1. Zakona o radu.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
